Пре него што крочите у тишину светитељевог храма, сваки Србин на Крфу осети трепет који превазилази обично путовање; ово острво је за наш народ „острво васкрсења“, натопљено сузама и молитвама наше војске која је овде, након албанске голготе, пронашла уточиште и спас. Док поглед прелази преко плаветнила Јонског мора ка Плавој гробници и острву Видо, Крф за нас постаје светиња над светињама, место где се наша национална трагедија преплела са грчким гостопримством, чинећи долазак Светом Спиридону заправо повратком другој кући.
Чудотворац који је обуздао ватру и воду
Док се звона са цркве Светог Спиридона разлежу уским калдрмисаним улицама Керкире, ваздух одише посебним миром. Свети Спиридон је рођен на Кипру у 4. веку, а иако је постао епископ у Тримитуну, до краја живота остао је једноставан човек: носио је плетени пастирски шешир од сламе, чувао овце и све што би стекао делио сиротињи.
Најпознатије чудо везано за њега догодило се на Првом васељенском сабору. Како би објаснио Свету Тројицу, узео је у руку циглу и стегао је. Из цигле је сукнуо пламен ка небу, вода је исцурила на земљу, а у његовој руци је остала само сува глина. „Једна је цигла, али три су стихије,“ рекао је тада, симболизујући јединство Оца, Сина и Светог Духа.
Лична импресија: Сусрет са живом светињом
Сећање на обилазак острва са супругом и даље је изразито живо. Стајати у реду испред његовог сребрног кивота доноси необичну врсту позитивне треме. Тихо смо приступали, док је мирис тамјана испуњавао унутрашњост храма са високим венецијанским торњем који доминира градом.
Оно што сваког ходочасника остави без даха јесте чињеница да су његове мошти, након више од 1.600 година, у потпуности очуване. Тело је меко, а температура је константна – 36,6 степени, као код живог човека.
Тренутак благослова: Када смо добили благослов да целивамо његове свете мошти, обузео нас је осећај који је тешко описати – то није био додир са нечим древним, већ сусрет са живим присуством. Грци га са љубављу зову „Светац који хода“, јер се његове свилене папуче често мењају пошто бивају излизане од земље и траве. Верује се да Свети Спиридон и данас неуморно обилази свет како би помагао онима који га призивају.
Крф као чувар његових корака
Крфљани свог заштитника славе као никог другог. Свети Спиридон је четири пута спасао острво: од куге, глади и турске опсаде. Зато на Крфу готово свака кућа има свог Спироса.
Одлазећи са острва, многи носе малени делић његове папуче (филакто), који се традиционално дели верницима. Тај комадић тканине је у тим домовима подсетник на онај дан када су осетили да небеса заиста додирују земљу.
Сутра, када упалимо свећу, наше мисли ће бити на Крфу, али и у нашем Новом Брду. Тамо се налази храм посвећен овом светитељу, који је данас, нажалост, у рушевинама, а смештен је на свега неколико стотина метара од Прилепца, родног места Светог кнеза Лазара. Између тих завичајних зидина и сребрног кивота на Јонском мору протеже се невидљива нит наше вере и поноса. Те рушевине нас подсећају да светиња не нестаје чак ни када је камен поломљен, док год живи молитвено сећање на Свеца који нас је кроз векове чувао.
Срећан празник и срећна слава свима који славе Светог Спиридона!
Срећко М. Мартиновић, smArt¹²|²⁵
Нема коментара:
Постави коментар