Косовска епопеја српске војске: Како је Ново Брдо постало бедем одступања
Године 1915., српска војска се нашла пред једним од највећих изазова у својој историји. Суочена са надмоћним снагама Централних сила, морала је да донесе тешку, али судбоносну одлуку о повлачењу. Док се у колективном сећању најчешће помиње прелазак преко албанских планина, мање је познато да је опстанак војске зависио од низа кључних операција које су се одиграле на самом Косову. Битке су вођене за сваки положај, а свака локација имала је велики значај јер је служила као одбрамбена тачка. Једна од најважнијих била је одбрана управо у нашем крају, посебно у околини Новог Брда, где су се водиле жестоке битке за опстанак.
Мемоари војводе Петра Бојовића "Одбрана Косовога Поља" детаљно описују тешке дане српске војске током повлачења 1915. године. У овом критичном периоду, стратегија је била кључна за опстанак, а сваки корак је био одлучујући у спречавању непријатеља да пресече главне правце одступања.
Прелазак војске кроз Новобрдски крај
У контексту војних операција, Ново Брдо се појављује као стратешки важна тачка на путу повлачења. Главни циљ био је заштита левог крила Вардарске дивизије и омогућавање безбедног преласка трупа. У документу се помиње да је 2. новембра Комбиновани Одред имао задатак да "на Новом Брду осване" и прихвати поменуто крило. Овај маневар је био од суштинске важности за осигурање линије одступања, што је допринело спречавању опкољавања и уништења јединица. Повлачење у овом подручју је било део ширег плана који је подразумевао померање снага према Гњилану и даље ка Призрену, што је војсци омогућило да избегне директан судар и настави свој пут.
Битка за сваки положај и вис
У војним мемоарима војводе Петра Бојовића, "Одбрана Косовога Поља", овај део приче је испричан кроз прецизна наређења и кретање јединица. У току дана 1. новембра, непријатељ је предузео снажан напад на Моравску и Вардарску дивизију са надмоћнијом снагом и потиснуо предње делове Моравске Дивизије са предњих положаја Буковичке планине, а тако исто и лево крило Вардарске Дивизије, избијајући на Велику планину.
Командант је наредио да се старешине потруде да по сваку цену одрже своје положаје, јер је послато наређење Комбинованом одреду да похита од Лисице преко Ајкобиле и Глоговице, како би 2. новембра освануо на Новом Брду (1124). Њихов задатак је био да прихвате лево крило Вардарске дивизије и дејствују у десни бок и позадину непријатеља. У случају да не могу одолети, добијено је наређење да се повуку на линију: Ново Брдо — Прековце — највиши безимени вис између Зебинца, Трнићевица и Бресаљца, затим на Понеш и на коту 1190 на Жеговцу. Ту линију су морали да одрже по сваку цену до доласка Комбинованог одреда.
Међутим, ситуација се мењала из часа у час. Услед оваквог развоја догађаја, и с обзиром на то да је непријатељ заузео варош Гњилане, а Комбиновани одред се још није појавио на Новом Брду, командант је морао да одреди нову линију одбране: Ново Брдо – Извор – Лабљане – Корма (1250).
Пошто су до тога дана углавном задржани сви непријатељски напади на целоме фронту и пошто су пристигла појачања, иако доста касно, војвода П. Бојовић је решио да пређе у напад не би ли поправио положај као и морално стање трупа и тиме направио преокрет на терену.
У циљу напада на непријатеља у гњиланском крају, издао је 5. новембра следећу наредбу „...да се непријатељ нападне 5. овог месеца на целоме фронту" и то:
1. Да Моравска Дивизија I позива свом снагом нападне непријатеља: десним крилом правцем преко села Ајновце и села Бушинце, а левим крилом правцем Каменица–Божевце–Рогљево...
2. Да Комбиновани Одред, по заузећу Новог Брда и Велике планине, наступа правцем између села Клобукара и Прековца, обема обалама Макрешке реке (Прилепнице), и да потпомогне напад Моравске Дивизије...
3. Да Вардарска Дивизија І. позива нападне непријатеља правцем од села Извора на безименој коти западно од Макреша.
4. Да Моравска Дивизија І. позива нападне непријатеља правцем Лабљан–Гњилане обема обалама Бресаљничке реке на фронту Бресаљце–Понеш...“
Ако би непријатељ био јак на безименој коти западно од Макреша, тада Моравска Дивизија І позива има да садејствује својим левим крилом за заузеће те коте, а десним крилом да тражи везу са Комбинованом Дивизијом.
5. Мој штаб 5. овог месеца преместиће се у манастир Грачаницу“
Напад, према овој заповести, извршен је 5. и 6. новембра на целој линији без већег успеха због јаког непријатељског отпора, изнурености наших трупа услед великога замора, претрпљених губитака и отежаног снабдевања муницијом и осталим потребама.
Закључак
Улога Новог Брда, иако кратко поменута, била је од виталног значаја за српску војску током повлачења. Овај прелаз показује како је свака појединачна акција допринела успешној заштити војске, омогућавајући јој да избегне непријатељску блокаду и настави свој пут ка албанској обали. Овај мали сегмент у мемоарима илуструје велики стратешки значај, како Новог Брда, тако и сваког другог места на путу српских војника, у једној од најтежих епопеја српске историје.
Иако често у сенци великог преласка преко Албаније, овај део војне операције на територији Новог Брда био је од суштинске важности за опстанак српске војске. Сваки војник, сваки официр и свака јединица која се храбро борила на овим висовима и рекама, допринела је очувању војне снаге која ће се касније, након пробоја Солунског фронта, тријумфално вратити у домовину. Њихова жртва и стратешка генијалност заслужују да буду запамћени, а њихова прича је део велике српске епопеје.
Саставио: Срећко М. Мартиновић smArt¹²|²³
