Ратни капетан из Паралова

Капетан из Паралова – прича о Драгутину Лазићу

Драгутин Лазић, рођен у селу Паралово код Гњилана, био је један од најистакнутијих српских официра у Косовском поморављу током Другог светског рата. Са чином поручника, 1942. године основао је Гњиланску бригаду Првог косовског корпуса Југословенске војске у Отаџбини и командовао њоме у тешким годинама окупације.

Његов ратни пут испреплетан је са судбином народа, а сећања на њега најживље је сачувао Благоје Јовић из Коретишта, жандарм и заклети монархиста. Према његовим казивањима, први сусрет двојице сабораца одиграо се у септембру 1942. испред воденице у месту Врлин поток, изнад села Станишор, на путу према манастиру Драганац. Састанку је присуствовао још један официр већег чина из јединице мајора Жике Марковића. Тамо је Лазић, као опуномоћени официр штаба генерала Михаиловића, окупио 80–100 Срба из Гњилана, Новог Брда и околних села, одлучно одбијајући предлоге за осветничке нападе на Албанце, свестан да би то изазвало страшне репресалије окупатора. Највише добровољаца је било из Страже али и из Станишора, Горњег Кусца, Коретишта, Понеша, Паралова, Гњилана, Доње Будриге, Партеша, Пасјана, као и неки из планинских села из новобрдске околине.
Игњатије (Инко) Ђорђевић из Страже, из махале Петровци, похвалио се жени да ће бити кмет у Брасаљцу када буде дошао краљ. Инкова супруга се похвалила и пренела женама у комшилуку и тако је информација о поменутом састанку Срба стигла и до доушника непријатеља. Уследила је рација и хапшење Срба који су били на том састанку. На срећу, Инко је одао само људе из села Страже, јер није знао имена људи из других села.

Други сусрет догодио се у снежном децембру 1943. код места Вашљивац, где и данас постоји појилиште за стоку. Лазић је тада разоткрио улогу комунистичких ћелија у изради спискова неподобних Срба које су предавали окупатору. Ти спискови, направљени 1943, довели су до интернације 500–1000 људи из Косовског поморавља, од којих се већина никада није вратила.

У новембру 1944, после краљевог позива да се ЈВуО стави под команду Титових јединица, Лазић је прешао у партизане и добио команду над артиљеријском јединицом. Истакао се у борбама за Бујановац и Гњилане, али је већ 1945. године, по налогу политичког комесара Владe Поповића, ухапшен под оптужбом за коју је сам тврдио да је измишљена. Иако је у жалбеном поступку ослобођен смртне казне, Поповић је пре ступања пресуде на снагу извршио његово стрељање. Према различитим изворима, убијен је или код Приштине, или у Урошевцу.

После рата, његов саборац Тонча из Билинца сведочио је да је Лазић могао да побегне из затвора уз помоћ својих људи, али је то одбио речима да је невин и да нема чега да се плаши. Судбина му је, међутим, била запечаћена.

Са његовом погибијом нестала је и већина писаних трагова о њему – породична архива је украдена и спаљена, а фотографије уништене. Остају тек усмена казивања сабораца и потомака, као сведочанство да је у ратном вихору Косовског поморавља постојао капетан из Паралова који је три пута у животу стајао на раскршћу историје – и сваки пут бирао да остане уз свој народ.

Саставио: Срећко М. Мартиновић 
smArt⁰⁸|²⁵
[Према чланку Бранислава ЈОВИЋА; Извор: Погледи ; “Српске новине“, гласило ОСЧ “Равна Гора“, број 712,Чикаго, октобар 2019.]

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све