Варвара вари, Сава дува, Никола куса: Света „тројка” и народни календар нашег краја

Ових дана, када зима већ озбиљно куца на врата, наш црквени календар нам доноси један од најлепших празничних низова у години. Сутра (поред Поред Преподобног Јована Дамаскина) славимо и Свету великомученицу Варвару, одмах за њом Светог Саву Освећеног, а низ се завршава највећом српском славом — Светим Николом.

У нашем новобрдском и шире у косовско-поморавском крају, ова три дана (17, 18. и 19. децембар) народ не посматра одвојено. Они су део једне целине, светог „тријумвирата” који нас уводи у срце зиме.

Да би се запамтио редослед празника, али и објаснила њихова суштина, наши стари су сковали генијалну изреку која се и данас памти:

„Света Варвара ВАРИ, Свети Сава ДУВА, а Свети Никола КУСА.”

Шта нам ова изрека говори?

Ова кратка реченица крије читаву малу филозофију припреме и прославе:

 Света Варвара (17. децембар) — „ВАРИ”: На овај дан се традиционално кува „варица” (мешавина разних житарица). То је симбол живота и плодности, а лонац који крчка на шпорету најављује свечаност.

 Свети Сава Освећени (18. децембар) — „ДУВА”: Овде није реч о нашем првом архиепископу (којег славимо у јануару), већ о великом подвижнику Сави Освећеном. Народ је његову улогу видео врло практично — он „дува”, односно хлади оно што је Варвара скувала. Такође, веровало се да на овај дан ветрови постају хладнији, „дувају” и припремају земљу за прави снег.

 Свети Никола (19. децембар) — „КУСА”: Све што је спремљено и охлађено, на Никољдан се поставља на трпезу. Свети Никола „куса” (једе), окупљајући породицу и госте на посну славску гозбу.

Календар по којем се живело, а не са кога се читало 

У стара времена, када школе нису биле доступне свима и када у кућама није било штампаних календара, наши преци су били непогрешиви хроничари времена. Њихов календар су били управо свеци.

Нико тада није говорио: „Рођен сам 15. маја” или „Видећемо се за свадбу 20. октобра”. Време се рачунало по духовним оријентирима:

 • „Рођен је два дана после Светог Саве.”

 • „Удала се о Митровдану.”

 • „Снег је пао пред Аранђеловдан.”

Такав начин рачунања времена није био само практичан, већ је дубоко укорењивао веру у свакодневни живот. Сваки датум је имао своје име, своје значење и свог заштитника.

Док ових дана у нашем крају будемо спремали варицу и дочекивали госте за Светог Николу, сетимо се ове старе изреке. Она није само подсетник на редослед дана, већ живи доказ мудрости нашег народа који је знао да и кување, и хлађење ветра, и јело, повеже са Богом и светитељима.

Срећни вам празници и срећна слава свима који славе!

Срећко М.  Мартиновић, smArt¹²|²⁵