У срцу сурове, али величанствене Јудејске пустиње, где тишина говори гласније од речи, а камен памти векове молитве, налази се Лавра Светог Саве Освећеног. Сутра, када наша Црква слави овог великог угодника Божијег, сећам се свог корака тим светим тлом – местом где су се на чудесан начин духовно срела два Саве: један кападокијски, који је темељио монаштво Истока, и један српски, који ће постати духовни отац наше нације.
Ко је био Свети Сава Освећени?
Свети Сава Освећени (439–532. г.), по коме је наш Растко Немањић добио монашко име, био је див православне духовности. Рођен у Кападокији, врло рано је отишао у Свету Земљу. Одликовао се строгим подвигом и великом љубављу према Богу.
Назван је "Освећени" јер је био један од ретких монаха пустињака тог времена који је био рукоположен у свештенички чин. Основао је велику Лавру (манастир са посебним типом монашког живота) у долини потока Кедрон, која и данас, после 1500 година, живи по његовом Типику. То је један од најстаријих непрекидно активних манастира на свету.
Долазак у "Велику Лавру"
До манастира путујемо комбијем кроз Јудејску пустињу, призор нестваран - камени пејзажи као са друге планете. У пустињи око Лавре су високе температуре од 45 до 50 степени, а киша врло ретко пада, можда три или четири пута годишње. У време када пада киша, монаси сакупљају кишницу и касније је користе за разне потребе манастира. У Лаври је снабдевање водом заиста у рукама Божјим. Из околне пустиње у Лавру долазе многе змије и шкорпије, али до сада није зебележен ниједан случај да су учиниле зло некоме од монаха.
Стижемо испред самих зидина.
У манастир улази само мушки део ходочасничке туре. Женама је улазак забрањен (по завету самог Светитеља), а ми који који смо по благослову крочили унутра суочавамо се са аскетизмом који није мењан вековима. Сусрет са монасима чудесан, без уобичајене дистанце, више него пријатељски. Улазак у овај манастир нема само географску димензију, већ путовање кроз време. Без струје, без мобилног сигнала, само молитва и камен.
Пророчанство и Чудо: Како је српски Сава добио Патерицу
Најважнији део нашег ходочашћа био је тренутак када смо схватили тежину наслеђа које повезује овај манастир са Србијом.
Предање каже да је Свети Сава Освећени, пред своју смрт у 6. веку, оставио свој игумански штап (Патерицу) и завештао братији пророчанство:
"Једног дана, из далеких земаља са Запада, доћи ће монах племићког рода који ће носити моје име. Њему предајте мој штап и чудотворне иконе."
Векови су пролазили. Многи су долазили и одлазили, а Патерица је стајала непомично на свом месту у цркви, поред гроба Светог Саве Освећеног.
А онда, почетком 13. века, у Лавру долази српски монах Сава (Немањић). У тренутку када је пришао кивоту да се поклони моштима Светог Саве Освећеног, игумански штап је пао на земљу пред његове ноге.
Монаси су били збуњени, па су штап вратили на место. Следећег дана, када је српски Сава поново ушао, штап је опет пао, а икона Богородице Млекопитатељнице се, према предању, померила и поклонила српском принцу-монаху.
Монасима Лавре је тада било јасно: Пророчанство је испуњено.
Дарови које смо донели кући
Братија манастира је тада нашем Светом Сави предала три велике светиње, које представљају духовни темељ Хиландара и српске цркве:
* Патерицу (штап Светог Саве Освећеног),
* Икону Богородице Тројеручице (личну икону Св. Јована Дамаскина),
* Икону Богородице Млекопитатељнице.
Стајати данас на том месту, где се то чудо догодило, изазива дрхтај у души сваког Србина. То је место где смо, у духовном смислу, "оверени" као народ способан да носи највеће хришћанске светиње.
Наш народ треба да има огромно поштовање према овом светитељу, јер без њега и његовог завештања, Свети Сава Српски не би донео највеће светиње у Србију (и на Свету Гору).
Молитва у пустињи
У време крсташа његове мошти су биле однесене на Запад и ту су биле све до 1964, када се свети Сава у једној визији јавио Латинима и наредио им да врате његове свете мошти у Лавру. После повратка моштију светог Саве у Лавру 1965. године, монаси су поскидали са моштију латинске свештеничке одежде у које је тело светог Саве било обучено на Западу. Приликом пресвлачења, мошти светог Саве су се саме од себе усправиле, да би га свештеномонаси могли лакше обући у православне одежде.
Имали смо посебан благослов да целивамо његове свете мошти.
Свети Сава Освећени и Свети Сава Српски – два стуба, две епохе, једна Вера. Нека нам њихове молитве буду на помоћи.
Молитвама светог Саве Освећеног и свих светих Саваита, нека нас Господ помилује и спасе. Амин
Срећан празник!
Ходачасник: Срећко М. Мартиновић, ѕmArt¹²|²⁵
Нема коментара:
Постави коментар