У освит празника Светог Андреја Првозваног, мисли ми, попут птица, лете ка југу, ка сунчаној Грчкој и граду који заувек чува дах апостолских времена. Док се припремамо да сутра прославимо овог дивног светитеља, желим да поделим записе са нашег путешествија у Патру, али и да се подсетимо зашто је овај рибар из Витсаиде толико важан за васељену, а посебно за нас Србе.
Први који је познао Господа
Свети Андреј није био само један од дванаесторице. Он је био Првозвани. Син Јоне и брат Петров, најпре ученик Светог Јована Крститеља, имао је то духовно око да први препозна Спаситеља и да без оклевања пође за Њим. Замислите ту веру – оставити мреже, сигурност и дом, и кренути за Речју која мења свет. Тек после њега, одазвали су се и Петар и Јован.
Његова апостолска мисија га је, по Вазнесењу Господњем, водила преко Тракије и Македоније, све до обала Црног мора и Дунава, па назад у Грчку. Свуда је сејао реч Истине, трпео прогоне и исцељивао болесне, све док није стигао у своју последњу луку – Патру.
Краљевска слава: Како је Свети Андреј "вратио" Карађорђевиће
Пре него што уђемо у храм у Патри, треба се осврнути на једну чудесну нит која овог светитеља везује за српску историју. Знамо ли да Свети Андреј није одувек био заштитник дома Карађорђевића?
Вожд Карађорђе и његови синови славили су Светог Климента Римског. Међутим, судбина краља Петра I Ослободиоца исписала је другачију повест. Петар, који је одрастао у изгнанству и тузи, доживео је велику трагедију 1890. године. На порођају је преминула његова вољена супруга, кнегиња Зорка, а неколико дана касније и њихов новорођени син, који је понео име Андреја.
Скрхан болом, верујући да му дотадашња слава (Св. Климент) прати тешку породичну коб, Петар је затражио благослов од митрополита Михаила да промени крсно име. Одабрао је управо Светог Андреја. Била је то храбра, па и ризична одлука. Многи рођаци су негодовали, сећајући се да је управо на празник Светог Андреја 1858. године (чувена Светоандрејска скупштина) кнез Александар збачен, а породица протерана из Србије.
Али, краљ Петар је имао пророчке речи: „Свети Андрија нас је протерао, Свети Андрија ће нас и довести на престо Србије“. И заиста, 13 година касније, пророчанство се испунило. Свети Андреј је постао небески покровитељ Краљевског дома, а слава се на двору прослављала са посебним пијететом.
Моја Патра: Тишина пред светињом
А онда смо стигли ми... Супруга и ја, у трећи по величини грчки град, древну Патру. Град који живи и дише под заштитом Првозваног. Чим смо крочили пред велелепни Саборни храм Светог Андреја, осетили смо да то није само туристичка посета, већ сусрет са вечношћу.
Унутрашњост храма оставља без даха, али очи нам одмах траже оно најважније. Са леве стране од улаза, у малом параклису, у сребрном кивоту почива Чесна глава Светог апостола Андреја. Прилазимо тихо, са страхом Божијим. Док целивамо мошти, време као да стаје. Осећај је неописиво личан – као да додирујете саму историју Јеванђеља.
Но, најснажнији утисак, онај који и данас носимо урезаног у срцима, био је сусрет са Крстом.
Крст који гледа у Небо
У храму се чува и део оног страшног, а славног Крста на коме је апостол разапет. То није обичан крст. То је крст у облику слова X (Андрејин крст).
Предање каже да је Свети Андреј, сматрајући се недостојним да страда исто као његов Учитељ, тражио да буде разапет наглавачке. Док стојимо пред том светињом, гледамо у мозаик који приказује тај тренутак. Били смо дубоко дирнути том сликом: Андреј, разапет, у боловима, али његов поглед није усмерен ка земљи, ка мучитељима, већ ка Небу.
Два дана је проповедао са тог крста! Разапет наглавачке, видео је само Небо и ка њему водио народ, све док га није обасјала небеска Светлост. Целивајући тај Крст, супруга и ја смо осетили снажну благодат. То је лекција за све нас – када се живот преокрене „наглавачке“, када наиђу невоље, треба да, попут Светог Андреја, гледамо само у Небо и прослављамо Творца.
На здравље и спасење
Мошти овог дивног светитеља расуте су по целом свету, од Патре до Свете Горе, Земуна и Русије (чији је такође заштитник), али Патра остаје његов дом. Храм у Патри га посебно слави 30. новембра (по новом календару), али и у данима преноса његових моштију.
На крају овог нашег малог путописа, мислима се враћамо у наш родни крај. У нашем Косовском Поморављу, у Витинској општини, село Врбовац посебно прославља овог светитеља.
Зато, драги пријатељи, а посебно породици Којић из Врбовца – срећна вам Крсна слава! Да вам Свети Андреј Првозвани буде брзи помоћник, да вам домови буду испуњени миром, а срца оном истом светлошћу која је обасјала Патру.
Срећан празник!
Ваш доброжелатељ пред васкрслим Господом
Срећко М. МАРТИНОВИЋ
Нема коментара:
Постави коментар