Знамо да је наше Ново Брдо било срце рударства и ризница средњовековне Србије, али знате ли да је богатство из наших рудника довело до међународног "Рата новца" и инспирисало чувеног Дантеа Алигијерија?
Ово је прича о злату и сребру, моћи и политици, која почиње управо овде, под обронцима наше тврђаве.
Тајна гламског сребра: Ново Брдо као претња Европи
У време моћног краља Милутина (1282–1321), његова Краљевина Србија доживљава економски процват захваљујући рудницима, а пре свега нашем Новом Брду. Милутин је одлучио да кује сопствени динар, угледајући се на тада најјачу европску валуту – млетачки матапан.
Међутим, кључна разлика лежи у сировини.
Милутинови динари су се ковали управо овде, од нашег, чувеног гламовог сребра (које се убраја у сребро изузетног квалитета) из новобрдских рудника. То сребро је било невероватно богато и садржавало је и до чак 33% чистог злата!
Иако је Милутин касније смањио грамажу кованице, квалитет метала и присуство злата чинили су српски динар невероватно вредним и траженим. Ово није био само новац – то је била претња.
"Рат новца" и освета Млетачке Републике
Брзо ширење нашег, златом обогаћеног динара, у великој мери је угрозило статус млетачког матапана као најјаче валуте у Европи. Венеција, тадашња поморска и економска сила, није могла да дозволи да је због сребра из неког далеког Новог Брда српски динар надмаши.
Млетачки сенат је реаговао оштро. Оптужили су краља Милутина за фалсификовање новца и забранили су трговину српским динарима на својој територији.
Овај сукоб, назван "Рат новца", довео је до монетарне кризе у италијанским градовима и трајао је годинама.
Од Новог Брда до Шестог круга Раја
Сукоб око новца из Новог Брда био је толико значајан да је одјекнуо чак до Фиренце и ушао у бесмртно дело светске књижевности – Божанствену комедију Дантеа Алигијерија.
Данте је, као својеврстан хроничар свог доба, у шестом кругу Раја (на планети Јупитер, месту резервисаном за праведне владаре) поменуо краља Милутина.
У стиху 19. певања Раја, Данте каже да ће тамо бити "онај из Рашке који је лоше употребио калуп из Венеције."
[„… и онај из Норвешке и Португала/ ту ће се зрет, и тај ком Рашка служи/ што у зло виђе жиг млетског метала“ (XIX певање, стих 139-141)].
Овај Дантеов стих је директан осврт на "Рат новца" и Милутиново "копирање" млетачког новца.
Било како било, уместо да га смести у пакао (како погрешно тврде неки извори), Данте је Милутина сместио у Рају. То је доказ да се не ради о фалсификовању новца (такође једна од заблуда) већ му је Данте, препознајући његову владарску моћ, само замерио што је правио новац по венецијанском узору, иако се осврнуо на спор око новца.
Понос Новог Брда: Слава и заблуда
Дакле, када следећи пут прочитате било шта о нашем Новом Брду, знајте да оно није само величанствена тврђава.
То је место из којег је потекло златом богато гламско сребро, довољно моћно да је поставило српску економију у сам врх средњовековне Европе.
Толико моћно да изазове "Рат новца" са најјачом силом Медитерана, Венецијом и обезбеде српском краљу вечно место у највећем делу италијанске књижевности.
Ново Брдо је дословно ковало златну историју!
Нема коментара:
Постави коментар