Да ли сте се икада запитали како изгледа Ново Брдо када га неко напише у песми? Заборавите на сувопарне историјске чињенице и путовања. Уместо тога, замислите да је Ново Брдо живи организам, мајка, земља, па чак и нека врста "родитеља" свега што ви јесте.
Управо таква је песма "Мајка Черноземка", која кроз само неколико стихова прича причу о идентитету, пореклу и вези са земљом. Ако нисте љубитељ поезије, не брините, за ову песму вам није потребно стручно знање, већ само отворено срце.
Кренимо од почетка. Песма почиње са "Дисах још у утроби Черноземке...". Черноземка је назив за веома плодно тло, али у овој песми она је много више од обичне земље. Она је мајка. Из њене утробе песник дише, расте и рађа се. Ова слика нас подсећа да смо дубоко повезани са местом где смо рођени, са тлом које нас је одгајило.
Али та мајка није само извор живота, већ и носилац историје. "Мајчина утроба или крвава бразда" — ови стихови показују да је рађање и настајање увек праћено жртвом. Земља Новог Брда, богата изнутра, истовремено је и земља која чува успомене на тешка времена, борбе и жртве.
Један од најинтересантнијих делова песме је свакако:
"Први дан између Константинопоља, Новог Брда и Дубровника"
Овај стих нас води на право путовање кроз време и простор.
* Константинопољ представља нашу духовну баштину, везу са православљем и византијском културом.
* Ново Брдо је наше срце, наш центар, место нашег рођења и нашег најдубљег идентитета.
* Дубровник симболизује наш сусрет са спољним светом, трговином, културном разменом, и свим оним што је Ново Брдо чинило важним економским и културним средиштем.
Песма нам поручује да наш идентитет није једноставан. Он није само једно место, већ спој различитих утицаја: духовних, историјских и економских. Све те три тачке стварају једну целину – нас.
Сад се питамо зашто је ово важно за све нас?
Песма "Мајка Черноземка" је више од обичних стихова. То је подсетник да корени које имамо нису само у прошлости, већ и у нама самима. То је прича о томе како једно место, као што је Ново Брдо, може да обликује човека.
Кроз ову песму, Ново Брдо не остаје само историјска тачка на мапи, већ постаје живо биће. Оно је мајка, историја, судбина, и на крају, "прво светло" и "прво ја" сваког од нас који смо везани за то место.
Саставио:
Срећко М. Мартиновић
smArt⁰⁹|²⁵
☆☆☆☆☆
МАЈКА ЧЕРНОЗЕМКА
[Игор Мировић]
Дисах још у утроби
Черноземке и клицах створитељки
Гутах ретке зраке светлости
Дрхтах обмотан трновом врпцом
Мајчина утроба или крвава бразда
Додирнух уснама беле груди
Осетих жртвене кости и планине
Мртвих тела – расуте беспутице
Први дан између Константинопоља
Новог Брда и Дубровника
Моје прво светло и моје прво ја
Нема коментара:
Постави коментар