Сребро златног сјаја

Сребро златног сјаја: Благо Новог Брда које је засењивало и злато

У историји постоје тренуци, места и појаве који као да измичу разуму — као да нису од овога света, већ од неке вишње замисли. Једно од таквих блага носи назив глама, или гламско сребро. А средиште те приче – јесте наш стари, поносни град Ново Брдо.

Шта је то глама?

У средњем веку, далеко пре него што су се појмови попут „економске дипломатије“ или „стратешких минерала“ појавили у речницима, постојала је једна посебна врста сребра – гламско сребро (argentum de glama). То није било обично сребро. У себи је садржало одређен проценат злата – понекад чак и до 33%. Баш зато је имало „златни сјај“ у буквалном и симболичном смислу.

Та вредна смеса вађена је управо из рудника у Новом Брду, највише у XV веку. Од ње су се правили најфинији предмети – накит, црквене посуде, украсни детаљи на одеждама и мачевима. Није чудо што је глама била на цени у Дубровнику, Венецији и целој Европи. Дубровчани су је извозили под изговором да је у питању обично сребро, а у ствари су је препродавали уз енорман профит, некада и више од 200%. За њих је то сребро заиста било злато.
Где је нестала глама?

Иако се некада глама вадила у изобиљу, данас је више нема. Као да ју је земља сакрила, или су је људи исцрпли до последњег зрнца. Геолози и историчари нису успели да је пронађу ни у новијим истраживањима. Можда је технологија другачија, можда су слојеви земље промењени... а можда је то благослов и проклетство Новог Брда, које је дало много – али је много и изгубило.

На брду које и данас носи име Глама, данас на рубу гњиланске вароши, у атару села Станишор и Стража, данас се експлоатише само обичан камен. Без злата, без сребра, без оног сјаја који је некад овде сијао и у дан и у ноћ. Радничке руке су ту, али не црпе благо – већ грађу за туђе градове.

Сребро које је надмашило злато

Фраза „сребро златног сјаја“ данас се често користи као утешна реч за други пласман, полууспех. Али у Новом Брду, то није била утеха. То је била реалност. Јединствена појава у свету: сребро које је заиста блистало као злато, по вредности, лепоти и значају.

Можда се данас не виде ни златне жиле, ни блиставе руде. Али сећање живи. У легенди, у историји, у именима – и у људима који још ходају тим стазама и памте шта је овде било.

Саставио: Срећко М. Мартиновић 
smArt⁰⁸|²⁵

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све