Чудо између сна и вечности

Кораци у безвремени свет Ефеса

У једном од ранијих путописа, на путу ка Самосу и Патмосу, већ сам споменуо пролазак кроз Ефес (данас: Кушадаси). Но, један дан у повратку смо ипак посветили самом граду и његовим светим траговима.

Приватни водич – чији је деда, како каже, дошао почетком XX века из Београда – повео нас је у обилазак. У малој, шароликој групи – студенти из Боливије, једна Аустралијанка из мађарске амбасаде и нас двоје – седох напред, поред возача, више због гужве него части.

Кроз Магнезијеву капију улазимо у прошлост: мермером поплочане улице шапућу историју. Целзусова библиотека изазива страхопоштовање, Велико позориште – где је апостол Павле проповедао, а Стинг одржао концерт – одзвања древним и савременим гласовима. Кућа Богородице, свето место за католике, тихо прима молитве исписане на белим крпицама; а у близини, на темељима базилике Светог Јована Богослова, као да се још увек осећа дах апостола. И док пролазимо поред рушевина Артемидиног храма, чини се као да у Ефесу и данас живи тајна древне верске разноликости.

Поред гробова седам ефеских мученика

Недалеко од центра, на путу којим се корачало вековима, указује се место где почивају Свети седам мученика ефеских – „спавачи“ који и хришћанима (и муслиманима?!) остају свети. Камен, грм и зидови капије окићени су чворовима и крпицама: свако је оставио своју молитву, своју наду.

„Око гробова Седам ефеских спавача спавају и Турци,“ бележи један путник, „само макови су будни и расцветани.“ Заиста, усред запуштених келија и тишине, чини се као да и данас неко спава, чекајући Васкрсење.

И тако, усред величанствених рушевина и светих места, Бог нас удостоји те ходасмо стопама раних хришћана. 

Живот и чудо седморице

Историја нам сведочи да су у време цара Декија (III век) седморица младића – Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин – били војници, али још више хришћани. Када је цар наредио жртвоприношење идолима, они се одлучно успротивише и побегоше у пећину на брду Охлон, крај Ефеса. Цар, дознавши то, нареди да се улаз зазида.

И ту, у тами, Бог им дарује чудесан сан. Уснули су у Господу, а пробудили се – више од два века касније, у време цара Теодосија Млађег. Управо у часу када су многи сумњали у васкрсење мртвих, Господ их подиже као живо сведочанство. Они проговорише као да је прошло само једно поподне, а не читави векови. После седам дана, поново уснуше – овога пута до општег васкрсења.
Молитва и поука

Док ходамо Ефесом и присећамо се ових сведока, постаје јасно да древни град није само археолошки локалитет, већ живо сведочанство вере. У њему су Апостол Јован, Богородица, Марија Магдалина и седам младића спојили своје молитве у један хор који одјекује кроз векове.

Молитвама Светих седам мученика ефеских и свих светитеља што овде почивају, Господе Исусе Христе, помилуј и спаси нас. Амин.

Саставио: Срећко М. Мартиновић 
smArt⁰⁸|²⁵

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све