Уз Дан рудара: Како обогатити обележавање празника

Уз Дан рудара: Обогатити празник – Споменом на Новобрдски законик и традицијом Светог Прокопија

Дан рудара, традиционално обележаван 6. августа у Србији као сећање на рударски штрајк у Сењском руднику 1903, већ деценијама служи као симбол радничке солидарности и борбе за боље услове рада. Међутим, овај празник, уведен формално 1955. године у духу социјалистичких вредности и као реакција на претходни монархистички систем, у данашњем тренутку пружа прилику да се његово значење осавремени и обогати дубљим историјским слојевима.

Један од најбитнијих, а често занемарених докумената српске рударске и правне традиције јесте Новобрдски законик из 15. века (1412, формулисан и раније). Овај акт деспота Стефана Лазаревића био је пионирски заштитник рударских права, уредник радних и друштвених односа у Новом Брду, средњовековном гиганту у рударству Балкана. Захваљујући овом законику, српско рударство је добило сопствени правни систем, што је реткост и у много ширем европском контексту тог доба. Као такав, Новобрдски законик заслужује видљивије место у културном памћењу рударске заједнице.

Уз модерне и историјске аспекте, не сме се занемарити ни вишевековна духовна заоставштина. Рудари у Србији и околним земљама славе Светог Прокопија као свог заштитника, што представља најдужу живу традицију у рударским породицама. Поштовање светитеља не само да чува верски идентитет већ јача осећај заједништва и континуитета у рударској култури.

Не треба чекати, већ следеће године да се Дан рудара убудуће обележава као симболичко тројство: 
- као сећање на храброст рударских радника из 1903,
- као почаст Новобрдском законику као правном темељу српског рударства, 
- уз традиционално прослављање Светог Прокопија као духовног заштитника.

Таквим приступом празник више није искључиво политички наратив већ постаје слојевит симбол који обједињује радничко, правно и религијско наслеђе рударства у Србији. Обележавање Дана рудара као спомена на све три традиције допринело би јачем осећају идентитета, историјске самосвести и културног поноса рударске заједнице.

Овај празник може постати дан истинског сећања и захвалности српском рударству — од средњовековних закона и духовности, преко борбе за радничка права, до данашњих изазова и успеха.

Р.Ѕ.
У времену када Србија стоји пред важним и осетљивим питањима експлоатације литијума и управљања рудницима под кинеском контролом, ново обележавање Дана рудара као спомена на Новобрдски законик, уз традиционалну почаст Светом Прокопију, могло би послужити као моћан симбол јединства, историјске мудрости и одговорности према својој земљи, пружајући основу за умирење страсти и заједнички рад на одрживој и праведној рударској будућности.

Аутор:
Срећко М. Мартиновић
smArt⁰⁸|²⁵



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све