Тамо где је молитва отворила утробу – прича из Хозевитске пустиње

"Тамо где је молитва отворила утробу — прича из Хозевитске пустиње"

Када сам пре више од једне деценије, у дане Свете Четрдесетнице, ушао у пећину Светога Илије, горе изнад манастира Св. Георгија Хозевита у Јудејској пустињи, кораци су ми били тихи као да ходам по времену. Уском стазом, срушеном на неким местима од одрона и ветрова пустиње, ушао сам у таму коју је обасјавала унутрашња светлост – не од свећа, већ од предања. Тамо где је гавран доносио храну Светом Илији, ту сам осетио мирис вечности.

Али та пећина, скривена у стени пустиње, није припадала само једном пророку. Док сам се задржавао испред иконе, сазнао сам да је ту, у истој тој тишини, много векова касније боравио и Свети Јоаким. У самоћи, међу оштрим стенама и још оштријом надом, он је четрдесет дана плакао, молио и постио. Није пио ни јео, ни спавао, осим кад би га исцрпљеност савладала на трен. Само једно је тражио – да му Бог подари дете.

И баш на том месту где се Илија скривао од Ахава, Јоаким се скрио од људске туге и немоћи. И ту, у оној пустињској пећини, анђео му је јавио радосну вест – да ће добити кћер, Пресвету Марију. У исто време, његова супруга Ана, далеко од њега, у кући, такође се молила, уз уздахе које је само Бог чуо. Њихове молитве, свака у својој самоћи, састале су се у висинама – и Господ их је услишио.
Када сам се данас, на празник Успенија Свете Ане, присетио тог ходочашћа, осетио сам да се ништа у Божјем промислу не догађа случајно. Истим стазама којима је Илија бежао од мача, Јоаким је бежао од стида бездетности. И једном и другом Господ је одговорио – једном чудом у пустињи, другом чудом живота. А обојица су се повукли у тишину да би у њој нашли Реч.

Неко је рекао да ће манастир Светог Георгија Хозевита (као и манастир Св. Саве Освећеног) стајати до краја времена. Верујем у то. Али не због зидова. Већ због молитви које су ту узнешене. Јер ако је икада небо додирнуло земљу, било је ту, међу сурим литицама Јудејске пустиње.

И можда није случајно што сам баш тада био тамо. Као да ми је дата прилика да стојим на месту где је започета најчистија молитва једног оца икада – и најчистији одговор Бога: Пресвета Богородица.
---

Молитвама Светог Илије, Светих Јоакима и Ане, и свих отаца који су Хозеву својим сузама и подвигом осветили, нека и нама буде подигнута душа из безводне пустиње овог света.

Амин.

Саставио:
Срећко М. Мартиновић 
smArt⁰⁸|²⁵

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све