Камен новобрдски

Један необавезни осврт на песничко тесање 'Камена новобрдског'

Централна тема је тужна судбина Новог Брда и његовог наслеђа, посматрана кроз личну перспективу. Камен са Новог Брда није само објекат, већ чувар сећања и водич кроз прошлост. Мотиви који се јављају су:

Камен као симбол сећања и идентитета: Камен није мртав предмет; он је жив, буди песника, мирише на рушевине и носи са собом читаву историју. Он представља везу између садашњости и прошлости.

Снови и визије: Песник путује у сну, вођен каменом. То је пут кроз колективно сећање, где се оживљавају историјске локације, од манастира до бојних поља.

Трагедија и заборав: Песма је прожета тугом због пропадања, заборава и губитка идентитета. Ново Брдо умире "неславно" сузом заборава.

Национални идентитет: Набрајање значајних места (Грачаница, Дечани, Ступови...) ствара ланац који повезује Ново Брдо са српским националним идентитетом и његовим светим местима.

Стилске фигуре и симболика:

Персонификација: Камен је персонификован. Он буди песника, доноси мирис, говори, води и прозбори.

Метафора:

   * "Сузом заборава": Моћна метафора која показује да је заборав као суза која слаби и уништава славну прошлост.

   * "Зрачак", "искра свица", "паучина маслачак": Ове слике указују на нежност и крхкост сећања.

Симболика:

   * Камен: Симбол чврстине, постојаности, али и рушевине и заборава.

   * Рушевине: Симбол прошле славе и садашњег пропадања.

   * Списак локација: Списак историјских и верских места није само набрајање, већ ствара симболичну мапу српског идентитета и наслеђа. На крају, Ново Брдо је представљено као место које нема свој крст – симбол губитка идентитета и светости.

 * Узвици и питања: Песник користи узвике ("О Боже") и питања ("А ово?") како би изразио своје дубоке емоције, збуњеност и патњу.

Анализа строфа и садржаја

 * Почетак песме: Песник ставља камен под јастук како би га сачувао од "невремена", што је метафора за немилост историје. Међутим, камен је тај који буди песника, показујући да се прошлост не може заборавити.

 * Сновидно путовање: Камен води песника кроз историју, која се доживљава као "земља незнана". Ово сугерише да је историја заборављена и да је треба поново открити. Додир са "каменом хладним" и његов дах који "заискри" показују да је прошлост и даље жива, иако заборављена.

 * Камен прозбори: Ово је најважнији део песме. Камен говори, набрајајући свете и историјске локације. Он повезује Ново Брдо са Грачаницом, Дечанима, Ступовима, Раваницом, Моравом, Бањском, Газиместаном и Калемегданом. Ово ствара слику Новог Брда као дела једног великог, светог наслеђа.

 * Кулминација и закључак: Након набрајања, долази до кулминације са питањем "А ово?". Песник тражи своје место у том низу, али га не налази. Ново Брдо је "раскршће где ме остави", место које је заборављено и које "крст свој наћи не може". Завршни стихови су веома трагични. "Сузом заборава" умире "негдашње славно Ново Брдо" заједно са песником.

Песма "Камен новобрдски" је веома емотивна, дубоко лична и трагична песма о губитку идентитета и забораву. Камен са Новог Брда је главни лик, персонификован као чувар историје и савести. Песма приказује трагедију Новог Брда које, иако је било средиште српске државе, сада умире "неславно" у забораву. Она је болни крик за очувањем сећања и светих места, као и упозорење да заборављање сопствених корена води у духовну смрт.

smArt⁰⁸|²⁵

☆☆☆☆☆☆

КАМЕН НОВОБРДСКИ

Метнух те под јастук

У почивалу

да те од невремена одбраним

Будиш ме у поноћ

У бунилу

Сећање оживиш

И рушевина мирис

Са ветром топлим донесеш.

К`о зрачак

К`о искра свица

К`о паучине маслачак 

На длану мом се спустиш.

Водиш ме уснилог 

Земљом незнаном 

Спусташ мој додир

На камен хладан.

Твој дах заискри 

И роди сунце 

Камен твој пређашњи 

Ил` потоњи 

прозбори

Грачаница ово је

Високи Дечани

потомче мој незнани 

ово су Ступови Ђурђеви 

ово Раваница

а ово краљева гробница 

ово су долине Моравске 

и зидине Бањске 

Ово је Газиместан

А ово Калемегдан

А ово?

Што крст свој наћи не може

О Боже Благослови Народ Мој

То је раскршће где ме остави

Да се без одјека

Мисао моја држи тврдо,

То сузом заборава

Умире неславно

Са мном

Негдашње славно Ново Брдо.

Срећко СИМИЋ