Посвета збирци песама о Новом Брду

Постоје места која носе тежину векова, не само у свом камену, већ и у души људи којима су завичај. За мене, такво место је Ново Брдо – моја вечита инспирација и тиха снага. Кроз све ове године, његове рушевине су ми говориле више него многе књиге, а сећања на његову славу и трагедију одувек су била моја унутрашња енергија.

​Ова мала збирка песама настала је из те дубоке привржености. То није само збирка стихова, већ својеврсни поетски мозаик Новог Брда, и шире - Косовског Поморавља, сагледан кроз очи и душе аутора који су својим талентом наставили да ткају причу о овом светом тлу.

​

Свака од ових песама, било да је то емотивна елегија, историјска поема или интимни лирски запис, даје свој допринос у очувању памћења. Они су "рудари Светосавља" који из "рудника душе" ваде најчистије емоције. Неки од њих, попут пок. М. Станковића, Новице Ђорђевића Косова, Срећка Симића и Зорана Ковачевића, дају посебну тежину овој збирци, јер лично познајем њихову посвећеност, и овим путем им изражавам дубоку захвалност на обради теме која је и њихова и моја.

​Ово је покушај да се светиња Новог Брда, која "умире од туге" у тишини, поврати у свест људи. Жеља ми је да ови стихови, у комбинацији са "препевима" у прози, буду као мост између прошлости и садашњости, да "кап сребра из Новог Брда" поново засија у души сваког читаоца и да се славно име Новог Брда никада не заборави.

Срећко М. Мартиновић

smArt⁰⁸|²⁵