Летопис о Чуми у Стражи

Чума у Новом Брду – глад, страх и фреска која опомиње

Ко је бар једном ушао у стару цркву Свете Петке у селу Стража, недалеко од Новог Брда, не може да не примети чудан и помало језив детаљ: уз ноге Светог Харалампија, у ланцима је приказана мрачна прилика — Чума, персонификација куге.

Стари су је описивали као оронулу жену рашчупане косе и буљавих очију, која ноћу улази у куће, најчешће преко тавана или кроз димњак, носећи земљани лонац са „стрелама смрти“. Њене жртве биле су људи и стока, а посебно мала деца. Зато је и остала изрека: „однела га ко чума ђецу“.

Глад и болест – два јахача Апокалипсе у Новом Брду

Историјски записи сведоче да је у годинама пред пад српске средњовековне државе овај крај често погађала глад. Летописи бележе да је 1456. била „велика глад“, али и „куга по целој земљи“. Чак и много раније, у пролеће 1436, Ново Брдо и Босну захватио је талас заразе, због чега је Дубровник морао да уводи карантине.

Куга, или „Црна смрт“, стизала је са разних страна: са истока преко Цариграда, Сера и Скопља, или са југа преко Дубровника и трговачких путева који су водили право у срце рударског града. Она није правила разлику између богатих и сиромашних, рудара и властеле, Срба и странаца — косила је све подједнако.

Како су се људи бранили од чуме

Поред молитве, заштиту су тражили и у својим заштитницима – светитељима. Свети Харалампије је у народу поштован као чувар од куге, па је често приказиван како држи Чуму оковану у ланцима, као у Стражи. Поред њега, насликан је и Свети Модест, заштитник стоке, јер је сточарство било главно занимање мештана.
Било је и бројних народних веровања: домаћица није смела да остави неопране судове преко ноћи, јер би Чума „загребала“ посуђе својим прљавим ноктима и затровала храну.

Ново Брдо – град који је преживео много, али не и Чуму

У другој половини 15. века, након турског освајања, Ново Брдо је наставило да трпи ударце – рударске несреће, поморе и исељавања. Летописи бележе 1468. као годину новог „смртоносија“ у граду и околини.

Данас о томе сведоче пожутели записи и понека фреска у забаченим црквицама. А у народу, реч „чума“ и даље живи — не само као назив за болест, већ и као симбол изненадне, неумољиве несреће.

Тако се у Стражи, на једном малом зиду, сачувала иконична опомена: и када мислимо да смо господари свог живота, понекад дођу невидљиви гости који нас подсете колико је људска судбина крхка.

Срећко М. Мартиновић
smArt⁰⁸|²⁵

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све