Свети Стефан Деспот српски

Свети Деспот Стефан српски: Визионар који је створио „срце од сребра“

[Деспот Стефан Лазаревић и Ново Брдо – Сребрна круна српске државе]

Свети Деспот Стефан [Лазаревић] (1377–1427), витез, књижевник и заштитник православља, није само обновио српску државу након Косовске битке - он ју је подигао на нови ниво. Његово визионарство и мудрост најјасније се огледају у развоју Новог Брда, града који је захваљујући његовом труду постао економски и културни центар Деспотовине. Ново Брдо је било један од најзначајнијих рударских и трговачких центара Европе. Његово богатство почивало је на рудницима сребра и злата, а његова слава допирала је све до дубровачких и млетачких архива. Овај легендарни рударски град, назван „мајка српских градова“, био је нераскидиво повезан са његовом владавином, али и са целом породичном лозом, будући да је још његова мајка, кнегиња Милица, носила титулу „госпођа кнегиња Новог Брда“ (domina Eugenia comitissa Nouaberde), а њен син – "господар Новога Брда"..

Економска моћ у служби државе и вере

Са својим златним и сребрним рудницима, Ново Брдо је било економски нервни центар средњовековне Србије, али је Деспот Стефан био тај који је то богатство ставио у службу државе и вере. Бајковите приче о приходима града кружиле су Европом, а Деспоту су омогућиле да продужи живот Деспотовини, финансира одбрану, обнавља тврђаве и гради задужбине. Велико богатство Новога Брда није користило само трговцима и рударима - оно је снажно подупирало духовни и културни живот. Деспот Стефан је 1405. године записао како не жели да Хилендар остане „лишен новобрдског обиља, које му (деспоту) по божанственој наредби земља богато на дар доноси“. Зато је наредио да се "Хилендару из рудника Новога Брда годишње даје 100 литара сребра". И другим манастирима деспот је од новобрдског сребра даривао сталне годишње поклоне које је из ризнице Новог Брда упућивао светим обитељима - знајући да се истинска држава не гради само мачем, већ и даром за душу. 

Градитељ и законодавац

Деспот Стефан је препознао стратешки, економски и културни значај овог града. Учинио је Ново Брдо не само утврђеним упориштем већ и космополитским центром и једним од стубова своје државе. Унапређује рударску производњу привлачећи саксонске рударе, дубровачке и млетачке трговце. Његова највећа заслуга је доношење Новобрдског законика (1412), револуционарног акта, писаног на српскословенском, којим се регулише рад у рудницима, положај радника, надзор, трговина и финансије. Донео је и Статут града Новог Брда. Законик је био симбол Деспотовог визионарства, сведочанство о високом степену организације и правне културе у српској средњовековној држави.

Песник и витез над сребрним рудницима и трагични завршетак 

Иако је Деспот Стефан био световни владар, окружен мачем и политиком, деспот Стефан био је дубоко образован човек, био је дубоко образован човек и његов живот је био дубоко прожет духовношћу. У свом делу "Слово љубве", открива нежну и духовну страну своје личности. Подржавао је црквени живот и, по предању, помагао у изградњи Саборне цркве у Новом Брду.

Иако се деспотова престоница налазила у Београду, његова политика, даровнице и закони везани за Ново Брдо показују да је овај град био једна од круна његовог државничког напора. После његове смрти 1427. године, Ново Брдо наставља да сија, али без мудре руке деспота почиње и постепени пад у сенци турске најезде. Његова заоставштина је опстајала кроз снагу Новог Брда све до 1455. године, када је град пао под турску власт. Но, успомена на деспота Стефана у Новом Брду живи и данас - у рушевинама тврђаве, у записима закона, у народном памћењу и у култури једног народа који не заборавља време када је, под окриљем Светог Деспота, овде било „срце од сребра“ српске државе.

Празник Св. Деспота Стефана је прилика да се сетимо не само његовог витештва и мудрости, већ и његове несебичне љубави према српској земљи, исказане кроз бригу за Ново Брдо - град који је, захваљујући њему, блистао пуним сјајем на мапи средњовековне Европе.  

Нека празник Светог деспота Стефана буде подсећање да светост не настаје само у манастирима, већ и у витештву, правди, слову и мудром управљању. А Ново Брдо - као сребрна зрна у круни деспотовој - сведочи да је та светост била жива, овде, међу нама.

Али данас, Ново Брдо - некада мајка српских градова - нема чак ни своју школу. Овај контраст подсећа на дуг који имамо према Деспотовом наслеђу. Стога, у његову част кога Српска православна црква прославља 1. августа, придружујем се иницијативи да се школа у оближњем Бостану, назове „Деспот Стефан“. Тиме би се на достојан начин одало признање његовом животу и делу. Као што је Деспот подржавао преписивачке школе у Манасији, нека и данашња образовна институција буде темељ обнове духовног и културног идентитета. И нека сећање на Деспота Стефана, кроз знање и културу, врати сјај његовом делу.

Његове мошти почивају у манастиру Копорин, а његов дух живи у сваком камену Новог Брда.  

Господу нашем хвала и слава а Светом Деспоту Стефану вечнаја памјат!

~~~~~~~~~~~~~~

Аутор:

Срећко Мартиновић 

smArt⁰⁸|²⁵