Свето масло у време Духовне недеље

У овим тропским данима, више него што је уобичајено, чешће нам долази мисао о томе како нас природа и вера могу заједно чувати. Посматрајући природу и живот на селу није било тешко запазити нешто што ми је дало снажан подстицај да поделим једну причу са вама. 
Наиме, на једној њиви са кукурузом, где су три парцеле једна до друге, судбина сваке била је потпуно различита - две су биле потпуно уништене градом, а средња као да је била под невидљивом заштитом.

Овај призор није само слика живота на селу (фабрике под небом), већ и дубока порука о важности вере и традиције. Намах сам се сетио давнашње приче једног искусног домаћина из новобрдског краја када ми је открио тајну која стоји иза тог чуда. Од када су, још пре оног рата, поставили велики крст изнад села, град(ушка) их више није погађао као раније. Тај крст, каже, није само знак, већ духовна заштита која чува њихова имања и животе.

Зато верујем да је важно освештати своје баште, њиве, воћњаке и винограде, да земља буде благословена и заштићена. Важно је да се саборно окупљамо у молитви, да једном годишње (најчешће око Духова) направимо литију - крсни ход око места у ком живимо и имамо своја имања, да "освештао масло", јер заједно у вери налазимо снагу и заштиту. Постављање великог крста изнад села или места где живимо служи као видљив знак наше вере и духовне заштите.

Такође, поштујући недељу и велике празнике на црвено слово, одмарајући се од посла, обнављамо и дух и тело, а одричући се псовки и лоших речи, чистимо своју душу и стварамо мир у себи и око себе.
Ове праксе нису само обичаји, већ начин да чувамо своју традицију и заштитимо оно што нам је најдраже - нашу земљу, породицу и живот.
Чувајмо своје корене и веру, јер у њима је наша снага.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све