Два пута, један избор: Шта бираш?

[Према Видовданској беседи Св. Николаја Жичког и Охридског у Раваници 1939.г. поводом 550 година од Косовске битке]
Замисли да пред собом имаш два пута. Један је наизглед лакши, краћи, обећава брзу срећу и тренутна задовољства. Други је дужи, можда чак и мрачан на почетку, али води ка нечему много већем и трајнијем.
Овај први пут, многи га зову „царство земаљско“. Он мами привидним успесима, оним „брзим победама“ које нису коштале много труда. Људи који га бирају често су кратковиди – виде само садашњи тренутак, не размишљајући о последицама. Њима се чини да је „сласт“ бескрајна, а заправо је само танка маска која прикрива празнину. Баш као што дете у зеленом пољу не види опасност у зеленом језеру – све му изгледа исто, све је „зелено“.
Бити присталица царства земаљског значи водити се само телесним угођајима, занемарујући дух. То је као пас који не размишља о томе како да помогне свом власнику који се дави, већ наставља да пије воду. Он не види ширу слику, не осећа бол или потребу за жртвом. За ове људе, једино што је важно је оно што је „очигледно“, што доноси брзу корист. Не занима их туђа мука, нити се одричу свог „пуног пехара“ среће. За њих, све је само тренутак, све је само – земља.
Али постоји и други пут, пут „царства небеског“. Овај пут је тежи, тражи жртву и храброст. Не мораш чекати неки велики историјски догађај да би га изабрао. Сваки дан је прилика.
Размисли: Да ли видиш неправду око себе? Да ли твог комшију тлаче, а ти окрећеш главу? Ако ћутиш и пустиш да се неправда деси, ти си већ изабрао царство земаљско. Можда ћеш привидно имати користи, али твоја душа ће осећати тескобу. То је „Муратова победа“ – добитак на рачун туђег страдања, који на крају доноси празнину.
Али ако се твоја душа побуни, ако се устремиш да браниш правду, чак и када је сви напуштају, када је исмевана – тада си изабрао царство небеско. То је пут опасности, жртве и муке. Можда ћеш изгубити богатство, здравље, пријатеље, па чак и живот. Можда ће ти се подсмевати. Али баш тада, усред тог привидног пораза, твоја правда ће засијати као муња.
То је победа слична победи цара Лазара. Пре пет стотина и педесет година, Лазар је изабрао царство небеско, стао је уз Христа и Његов крст, и изгубио и царство и главу. Свет је мислио да је претрпео пораз. Али изнутра, тај избор је задржао невидљиви сјај који никада није избледео.
У очима света, изгубио је све, али је у стварности добио све. Његов „тањир“ се исправно поставио тек много касније, кроз векове.
Шта ти бираш? Брзу илузију среће или тежак пут који води ка истинској, вечној вредности? Сваки дан, сваки тренутак, ти си на раскрсници.

Обрадио: smArt⁰⁶|25

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све