Прековце - почеци просвећивања

Новобрдски крај је током векова био у саставу различитих административних јединица. Крајем прошлог века припадао је Гњиланском срезу, тако да је у време Краљевине СХС од 1922. - 1929.г. Гњилански срез (ранијег Косовског округа) прикључен Врањској области да би цела област 1929.г. постала део Вардарске бановине.
У наставку је документ Министарства просвете из Архива Југославије о захтеву за отварањем школе у Прековцу.
》》》

Наиме, прво спомињање Основне школе у Прековцу cpећe се у документима Архива Југославије, где пише: „Школски надзорник Среза Гњиланског Миленко Брајовић 14. 2. 1928. године под број 361, дао је предлог Обласном школском одбору у Врању, да се обрати код Министарства просвете за формирање Школске општине Прековачке за села Прековце, Манишинце и Зебинце са седиштем у Прековцу, издвајањем из досадашње Општине школске Бостаначке“. Овај предлог је прослеђен Министарству просвете 8. 4. 1928. године. Обласни школски одбор у Врању потврдио је Одобрење за формирање нове Прековачке школске општине, у коме пише: „Сходно чл. 74. тач. 5. и 18. Закона о народним школама и наредбе О.Н.Бр. 26921/24 одељак I алинеја 3, 5, 10 и 15 и акта Обласног школског одбора Врањске области бр. 31/28, а по чл. 64. тач. 6. због удаљења школе. Школа ће бити на средокраћи села, јер од Бостана до Прековца има 5,5 км, до Манишинца 5, а ове ће имати упола мање, од Бостана до Зебинца има 7 км, а од Зебинца до Прековца само 4 км. У образложењу помоћника министра просвете М. Јовића пише: На предлог Обласног школског одбора Врањске области бр. 414 од 30. 4. 1928. а на основу чл. 21. тач. 6. Уредбе о месним и обласним школским одборима, као и чл. 64. Закона о народним школама Одобравам да се села: Прековце, Манишинце и Зебинце издвоје из Школске општине Бостанске и образују засебну која ће се звати Прековачка школска општина“. Ово Одобрење је под бр. 40100 протоколисано 8. 5. 1928. у Одељењу за основну наставу Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Београду. Међутим због незаинтересованости надлежних да благовремено створе услове за рад народне школе у Прековцу, ова школа очигледно није ни почела са радом, јер касније нема никаквих извештаја о њеном раду. Тако да је прва школа у Прековцу почела са радом тек након Другог светског рата.

Недовршени задружни дом из времена колективизације у Прековцу, на заравни званој Куртино поље адаптиран јe за рад школе и ту школа ради од 15. децембра 1951. године до данашњих дана. Преселивши се из приватне куће Трифка Савића у махали Теринчани, код Прековца, где, јe првобитно започела свој рад 1949. године, први курир био је Душан Савић. Школа је направљена од зидина, при том је уређен и стан за учитеља у истом објекту, залагањем Тодора из Прековца, Ђорђа Станојевића, председника Општине Бостане, Саве Алексића, директора школе у Бостану, Живка Максимовића, председника и Трајана Стојковића, секретара Месног одбора Прековца и осталих мештана који су добровољно радили на уређењу школе. Посебно се мира истаћи залагање тадашњег учитеља Драгише Поповића из Гњилана, који је касније узео псеудоним "Боби Прековачки", управо по раду у нашем месту. Касније је као већ формирани писац написао на десетине књига. Ромен је у Гњилану 8.августа 1933.године а од 1975.г. живео је у Алексинцу где је и умро...

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све