Кратка историја ОШ у селу Прековце, Ново Брдо
Историја школе у Прековцу: Од првих покушаја до школе у срцу новобрдског краја
Први писани траг о идеји да село Прековце добије своју школу потиче из далеке 1928. године. У документима Архива Југославије стоји да је школски надзорник Среза Гњиланског, Миленко Брајовић, 14. фебруара исте године предложио оснивање Школске општине Прековачке за села Прековце, Манишинце и Зебинце. Предлог је прослеђен Министарству просвете, а већ у мају стигло је и званично одобрење за оснивање нове школске општине са седиштем у Прековцу.
Ипак, и поред званичних одлука и административних потврда, школа у Прековцу тада није заживела. Због недовољне подршке и одсуства услова за почетак рада, у архивама не постоје подаци да је у међуратном периоду школа заиста отворена.
Школски живот у Прековцу почиње тек након Другог светског рата. Прве генерације ђака образовале су се у скромним условима, у приватној кући Трифка Савића у махали Тиринчани. Први курир био је Душан Савић, а прва школска година започела је 1949. године.
Прави замах школа добија 15. децембра 1951. године, када се пресељава у адаптирани објекат недовршеног Задружног дома на заравни званој Куртино поље. Та зграда, уз велику помоћ мештана и ентузијазам наставника и локалних руководилаца, постаје централно место образовања за децу из Прековца и околних села.
Уређењу школе, као и изградњи стана за учитеља у оквиру зграде, допринели су бројни мештани: Тодор из Прековца, председник општине Ђорђе Станојевић, директор школе у Бостану Сава Алексић, Живко Максимовић, Трајан Стојковић и многи други који су радили добровољно. Посебно се истицао учитељ Драгиша Поповић из Гњилана, који је као просветитељ и писац узео псеудоним „Боби Прековачки“ и оставио значајан траг у култури овог краја.
Истовремено са развојем школе у Прековцу, сличне иницијативе заживеле су и у суседним селима. У Зебинцу и Извору школе су отворене 1949. године, такође у приватним кућама. У Извору је прва учитељица била Милосава Глигоровић, коју је због болести наследила учитељица Косара, а потом и учитељ Миливоје Влаховић. Рад се одвијао у скромним условима, уз подршку мештана, где је чак курир школе био уједно и кувар у ђачкој кухињи.
Први ђаци у тим школама били су деца различитих годишта, често са дугим пешачењем до школе, али са великом жељом за знањем. Генерација која је започела школовање 1949. године у Извору, завршила је четврти разред до школске 1952/53. године и добила сведочанства са двојезичним печатом - српским и албанским.
У годинама које следе, школа у Прековцу наставља да се развија, постаје централна установа за околна села, а зграда на Куртином пољу постаје симбол учења, дружења и одрастања. Многе генерације су из ње понеле своје прве лекције, али и вредности које остају за цео живот.
Данас, Основна школа у Прековцу представља не само образовну институцију, већ и живо сведочанство истрајности "планинаца" који су, упркос тешким историјским околностима, знали да препознају значај просвете и уложе труд да своја деца имају где да уче.
---
Уредио: smArt⁰⁶|25
[Посвећено мом пријатељу и рођи - као старијем брату, Новици Балићу]
Коментари
Постави коментар