Кратка историја ОШ у селу Прековце, Ново Брдо

Историја школе у Прековцу: Од првих покушаја до школе у срцу новобрдског краја 

Први писани траг о идеји да село Прековце добије своју школу потиче из далеке 1928. године. У документима Архива Југославије стоји да је школски надзорник Среза Гњиланског, Миленко Брајовић, 14. фебруара исте године предложио оснивање Школске општине Прековачке за села Прековце, Манишинце и Зебинце. Предлог је прослеђен Министарству просвете, а већ у мају стигло је и званично одобрење за оснивање нове школске општине са седиштем у Прековцу.

Ипак, и поред званичних одлука и административних потврда, школа у Прековцу тада није заживела. Због недовољне подршке и одсуства услова за почетак рада, у архивама не постоје подаци да је у међуратном периоду школа заиста отворена.

Школски живот у Прековцу почиње тек након Другог светског рата. Прве генерације ђака образовале су се у скромним условима, у приватној кући Трифка Савића у махали Тиринчани. Први курир био је Душан Савић, а прва школска година започела је 1949. године.

Прави замах школа добија 15. децембра 1951. године, када се пресељава у адаптирани објекат недовршеног Задружног дома на заравни званој Куртино поље. Та зграда, уз велику помоћ мештана и ентузијазам наставника и локалних руководилаца, постаје централно место образовања за децу из Прековца и околних села.

Уређењу школе, као и изградњи стана за учитеља у оквиру зграде, допринели су бројни мештани: Тодор из Прековца, председник општине Ђорђе Станојевић, директор школе у Бостану Сава Алексић, Живко Максимовић, Трајан Стојковић и многи други који су радили добровољно. Посебно се истицао учитељ Драгиша Поповић из Гњилана, који је као просветитељ и писац узео псеудоним „Боби Прековачки“ и оставио значајан траг у култури овог краја.

Истовремено са развојем школе у Прековцу, сличне иницијативе заживеле су и у суседним селима. У Зебинцу и Извору школе су отворене 1949. године, такође у приватним кућама. У Извору је прва учитељица била Милосава Глигоровић, коју је због болести наследила учитељица Косара, а потом и учитељ Миливоје Влаховић. Рад се одвијао у скромним условима, уз подршку мештана, где је чак курир школе био уједно и кувар у ђачкој кухињи.

Први ђаци у тим школама били су деца различитих годишта, често са дугим пешачењем до школе, али са великом жељом за знањем. Генерација која је започела школовање 1949. године у Извору, завршила је четврти разред до школске 1952/53. године и добила сведочанства са двојезичним печатом - српским и албанским.

У годинама које следе, школа у Прековцу наставља да се развија, постаје централна установа за околна села, а зграда на Куртином пољу постаје симбол учења, дружења и одрастања. Многе генерације су из ње понеле своје прве лекције, али и вредности које остају за цео живот.

Данас, Основна школа у Прековцу представља не само образовну институцију, већ и живо сведочанство истрајности "планинаца" који су, упркос тешким историјским околностима, знали да препознају значај просвете и уложе труд да своја деца имају где да уче.

---
Уредио: smArt⁰⁶|25

[Посвећено мом пријатељу и рођи - као старијем брату, Новици Балићу]

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све