Тајна Закона Новог Брда

Тајна Закона Новог Брда: Српско градско право на темељима Византије

🔹 Уводна напомена:

У време када се Ново Брдо уздизало као један од најбогатијих и најуређенијих градова на Балкану, настао је један правни документ који и данас сведочи о уређености, слободи и духу правде у средњовековној Србији. 

Овај текст посвећујемо једном од најзанимљивијих и најмање познатих докумената српске правне историје – Новобрдском законику. Као што је Ново Брдо у своје време било више од рударског града, тако је и његов закон више од норми за мерење олова и сребра. То је прозор у правни, друштвени и духовни свет средњовековне Србије. Циљ нам је да читаоцима приближимо дубину тог света, између стварности живота и идеала правде, у време када је Ново Брдо блистало као један од најживљих и најуреднијих градова на Балкану. 

  • 📜 Како је настао Новобрдски законик

У једном старом рукопису, сачуваном у ћирилици и потиче из XVI века, лежи правни документ који представља један од најважнијих споменика српске правне и културне историје — Закон Новог Брда. Иако је раније био познат као „Закон о рудницима“, данас је све присутније мишљење да је прави назив „Новобрдски законик“, јер овај текст превазилази уско рударско законодавство и пружа дубок увид у живот, поредак и институције једног од највећих рударских и трговачких градова средњовековне Европе.


Овај законик је, према сачуваном запису, настао 1412. године, у време деспота Стефана Лазаревића. Његов настанак је био одговор на потребе становника Новог Брда да се правно уреде питања градске управе, трговине, судства, наслеђивања и друштвеног поретка. Градски сабор је замолио деспота да „им учини закон“, што је резултирало документом који је данас подељен на два главна дела: први се бави рударским питањима, а други – под називом Закон о баштинама, војводи, кнезу и псуњу – представља градски закон, односно правни оквир саме урбане заједнице.

Древни извор правде

Откриће овог документа 1962. године био је један од најважнијих тренутака за српску медиевистику. Од тада, истраживачи покушавају да одгонетну његово порекло, структуру и утицаје. Постоје различита мишљења о томе да ли су оба дела законика настала у исто време или су касније спојена, као и када је тачно донесен текст који данас имамо у целини. Ипак, већина научника прихвата 1412. годину као кључну у његовој формализацији.

Неки истраживачи сматрају да су поједини делови, посебно градски прописи, настали још у време цара Душана, па чак и раније, а да је деспот Стефан само потврдио и допунио постојеће норме. Ово је посебно значајно јер се у самом тексту помиње да су ти закони „били и у време ранијих српских краљева и кнеза Лазара“, што указује на дугу традицију локалног права у Новом Брду.

⚖️ Шта је све уређивао овај Закон

Нама је занимљив други део законика, који носи карактеристике градског закона и садржи 22 члана. У њима се уређују:

„Псуњ“ — реч стара више од шест векова, означавао је посебну трговачку таксу, вероватно византијског порекла.

  • пореске обавезе (нпр. такса „псуњ“),

  • тржишни ред и контроле цена производа,

  • одговорност трговаца и продавца,

  • кажњавање преласка у римокатоличанство,

  • начин преноса власништва над баштинама (земљом и кућама),

  • судске надлежности и састав градских судова.


🛡️ Суд, порези и грађанска част

Закон предвиђа да у суђењима учествују не само представници власти (војвода и кнез), већ и црквени представник (протопоп) и „добри људи“ – односно поштовани и искусни грађани који су својим угледом давали легитимитет правном процесу. Ово је веома значајно, јер се у средњовековној Србији ретко среће оваква друштвена структура у судству.


🏛️ Утицаји Византије и ромејске правне културе на српско право 

Један од најважнијих доприноса овог законика је у томе што показује колико је Византија утицала на српско право - не само преко Душановог законика, већ и на локалном, градском нивоу. На пример, члан који ограничава вредност спора који војвода и кнез могу самостално решити на „једну литру“ има директну паралелу у византијској Синтагми Матије Властара, правном зборнику из XIV века, који је већ у доба Душана преведен на српски.

„Добри људи, војвода, кнез и протопоп суде саборно“ — реченица која открива сложеност и правичност судског система Новог Брда.

Сличности постоје и у самој структури суда. У повељи коју је византијски цар Андроник II издао граду Јањини 1319. године, предвиђа се да спорове решавају „добри људи“ заједно са царевим представником - кефалијом. У Новом Брду ту улогу преузимају војвода, кнез, протопоп и угледни грађани. Иако су разлике у терминима и детаљима, идеја саборног суда, у којем учествују и представници грађана и државе, несумњиво има своје корене у византијској правној пракси.

И више од тога...

Иако није сачуван у латиничком препису, а изостављен је и у турском преводу са краја XV века, управо градски део Закона Новог Брда (тзв. „друга целина“) показује зрелост једног правног система који није био у сенци само велике државе, већ је живео у духу једног средњовековног града. Утицај Саса (немачких рударских стручњака) се такође осећа, али се све то складно преплиће са ромејском, тј. византијском правном традицијом и српским обичајним правом.


🧭 Ново Брдо као правни оријентир свог доба

Новобрдски закон је више од пуке правне норме - он је сведочанство живота, поретка и културе једног града у златном добу српске средњовековне државе. Његов текст показује колико је важно било имати ред и правду у заједници у којој се сваког дана мешало богатство, вера, интерес и власт.


📘 Кад закон говори више од историје

Законик Новог Брда није само правни документ — он је сведочанство једног времена, начина мишљења, и поретка који је, упркос свим изазовима, стремио правичности и уредности. У њему видимо како се византијска правна традиција преплиће са српском државном организацијом и локалним обичајним правом, али и са посебностима рударске заједнице у којој су и Саси, и Срби, и Дубровчани, и монаси делили један урбани простор.

Ново Брдо је у том периоду било више од рудника — било је симбол економске моћи, правног развоја и цивилизацијског досега средњовековне Србије. Данас, када се на том месту налазе тек остаци зидина, Новобрдски законик остаје као тихи сведок о времену у коме је уметност владала и у речи, и у правди.


Новобрдски закон: није само запис норме, већ сведочанство зрелости једне урбане заједнице у срцу средњовековне Србије.

----

Уредио" smArt ⁰⁶|25

[На основу рада др Милоша Ивановића „Закон Новог Брда и византијско право”,  Зборник радова Византолошког института (2023).

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Од безнађа до ослобођења: Косовска прича која инспирише

Слика
Од привидне безизлазности до зоре слободе: Косовска порука наде и издржљивости Често се у историји српског народа, посебно када је реч о Косову и Метохији, сусрећемо са периодима који су деловали као потпуна безизлазност. Депримирајућа перспектива коју данас многи с правом осећају у погледу наше јужне покрајине није, међутим, јединствена у времену. Овакве ситуације су се кроз историјске циклусе понављале, али је заједничко свим тим примерима да су се сваки пут окончавале изненадним обртом у нашу корист. Најбољи пример који илуструје ову појаву јесу догађаји из 1911. године. Када је мрак био најгушћи: Прилике на Косову 1911. године У годинама које су претходиле 1912. години, прилике за Србе на Косову и Метохији биле су изузетно тешке. Демографска слика регије драматично се променила у само четири деценије: са некадашњих 67% Срба према 33% Албанаца, однос се преокренуо на свега 20% српског становништва наспрам 80% албанског. Свакодневни живот био је обележен зулумима над српским живљем –...
Прикажи све

ВЕРНИ ДО КРАЈА

Слика
Седамнаести јул 1918. године остаће заувек уписан тамним словима у руску историју. Тога дана, у мраку Јекатеринбурга, у кући Ипатијевих, извршен је страшан злочин над царском породицом Романов. Али прича о њиховом страдању, и страдању оних који су им били блиски, протеже се даље од само једног датума и једног места, откривајући невероватну посвећеност, веру и трагичну судбину у једном од најбурнијих периода човечанства. Престолонаследник Алексеј: Невина жртва и небески заступник Сто двадесет и једну годину пре тог кобног јула, 12. августа 1904. године, руска царска породица дочекала је дуго жељеног наследника – царевића Алексеја Николајевича Романова. Његово рођење сматрано је одговором на усрдне молитве, посебно након канонизације Светог Серафима Саровског и пророчанства Блажене Паше Саровске. Међутим, овај невини дечак био је обележен болешћу, хемиофилијом, која му је донела патњу кроз цео кратак живот. Ипак, његова чиста душа и страдање узвисили су га у Руско...
Прикажи све

Св. Јован - Од Косова, преко Русије и Кине до Америке

Слика
Након Великог (Првог светског) рата у центру Београда сви су знали босоногог продавца новина Мишу, који би, за разлику од других који су морали да иду по кафанама не би ли распродали штампу, само стао на тротоар, на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра, и Београђани су за неколико минута куповали све његове примерке. Тај Миша посато је епископ Шангаја западне Европе и Сан Франциска, а потом и светац Јован Шангајски којег поштују православни верници широм света, а данас, 2.јула, прослављамо његов празник. Овај светитељ, српског порекла, чије је световно име било Јован Максимовић, рођен у Харкову 1896. године где је крштен под покровитељством Арханђела Михаила. Његов отац Борис дошао је у Русију као потомак оних Срба досељених са Косова у време Катарина Велике. Као врло побожно дете, утицао је на свог католичког учитеља да пређе у Православље. Са 11 година отишао је у војну школу. Његова младост обележена је службом официра у Царевој војсци, где се борио против...
Прикажи све