У селу Коретишту, предграђу Гњилана, 2009. године обележена је храмовна слава посвећена Светом цару Константину и царици Јелени. Цело Косовско Поморавље, иако пострадало у рату 1999. и у мартовском погрому 2004., било је тада симбол опстанка, вере и сабрања. Управо ту, на узвишењу где је подигнут нови храм, владика Артемије је изговорио беседу као охрабрење народу који је остао да чува своја огњишта и светиње.
У свом обраћању, владика је подсетио на живот и дело цара Константина - римског императора рођеног крај Ниша, који је пред одлучујућу битку на небу видео крст са поруком „Овим побеђуј!“. Победивши уз тај знак, он је 313. године донео Милански едикт и даровао слободу хришћанству, чиме је извојевао највећу победу - победу истине и вере.
Та вера, иста она која је водила цара Константина и царицу Јелену, потребна је и нама данас - рекао је владика. Храм у Коретишту, саграђен у послератним годинама, постао је ослонац народу, духовни стожер око кога се окупљају они који нису напустили своју земљу, своје гробове и светиње.
„Као што је цар Константин однео победу над непријатељем, тако и он данас штити овај храм и овај народ овде, да би остали на својим огњиштима“, поручио је владика Артемије. „Да Господ да, да у већем миру и слободи наставимо да славимо нашу веру и нашу крсну славу, и да никада не заборавимо име Господа Христа у нашем животу.“
Амин!
+++ +++ +++
Беседа владике Артемија на празник Светог цара Костантина и царице Јелене 2009. године у селу Коретиште
Цар Константин јесте један велики угодник Божји који је био и овде на земљи велики и у Царству Небескоме велики. Рођен је у околини нашега града Ниша а био је римски император, цар који се удостојио велике милости Божје да у току дана види крст Господњи на небу пред једну одлучну битку коју је имао да води са својим непријатељем. И када је био у недоумици шта да ради јер непријатељ његов је имао више војске, боље наоружање, тако да је цар Константин био у сумњи да ли да иде у битку или да не иде. И тада, око девет сати, значи док је сунце гријало, на небу се појавио крст од сјајних звезда и натпис: „Овим побеђуј!“. И онда је цар Константин, који је већ био упознат са хришћанством, он је наредио да се на његовим заставама војничким изради крст, онакав као што је видео, и са таквим заставама је кренуо у борбу и однео је победу над непријатељем својим.
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Нека је срећан и Богом благословен данашњи дан и данашњи празник, браћо и сестре, нека је сретно и благословено свето место у коме смо се сабрали, овај предивни храм на овоме брду овде, да прославимо ктитора овога храма, свете равноапостолне цареве, цара Константина и мајку његову царицу Јелену. Данашњи дан јесте велики дан за ово село, за овај крај и за све православне Србе који долазе данас овде да се заједнички Богу помолимо, да принесемо Богу бескрвну жртву и да измолимо милост у Господа.
Цар Константин јесте један велики угодник Божји који је био и овде на земљи велики и у Царству Небескоме велики. Рођен је у околини нашега града Ниша а био је римски император, цар који се удостојио велике милости Божје да у току дана види крст Господњи на небу пред једну одлучну битку коју је имао да води са својим непријатељем. И када је био у недоумици шта да ради јер непријатељ његов је имао више војске, боље наоружање, тако да је цар Константин био у сумњи да ли да иде у битку или да не иде. И тада, око девет сати, значи док је сунце гријало, на небу се појавио крст од сјајних звезда и натпис: „Овим побеђуј!“. И онда је цар Константин, који је већ био упознат са хришћанством, он је наредио да се на његовим заставама војничким изради крст, онакав као што је видео, и са таквим заставама је кренуо у борбу и однео је победу над непријатељем својим.
А затим је још већу победу однео када је донео Милански едикт 313. године, којим је, до тада гоњено, хришћанство прогласио државном вером и дао слободу хришћанскоме народу, хришћанском свештенству, проповедницима и од тада није се нико више устручавао да буде хришћанин. То је већа победа цара Костантина од свих осталих које је на бојном пољу извојевао јер је ово била победа истине Господње, победа Господа Христа и Његовога часнога Крста.
Овај храм овде који смо градили прошлих неколико година, он је овде један стожер постао за наш народ, за који се држимо, за који се хватамо да нас одавде не одувају никакви ветрови ма какви они били, ма какве буре биле. Као што је цар Константин однео победу над својим непријатељем тада, тако он данас штити овај храм и овај народ овде у околини да би остали на својим огњиштима. Јер заиста већега помоћника и заштитника од цара Константина са Господом Христом који нам помажу овде да останемо нити имамо нити треба да тражимо. Али, треба да буде и наша вера у Господа Христа онако јака и моћна као што је била вера и цара Константина и мајке његове Јелене која се потрудила да пронађе изгубљени крст Господњи који је после његовог страдања био негде закопан у земљу. Она је успела да га нађе на чудесан начин, тако да је крст Господњи постао заиста оружје непобедиво за све православне хришћане, све оне који у Бога верују који се крстом крсте и име Господа Христа прослављају.
Нека је срећна слава и свима вама, браћо и сестре, који сте дошли из ближе и даље околине да заједно увеличамо овај дан и ово славље и да да Бог да још много година овде у већој слободи, у већем миру, у већем благостању наставимо да славимо и храмовну славу и нашу крсну славу и да име Господа Христа никада не заборавимо у нашем животу, а Господ да нас увек штити и брани од свих видљивих и невидљивих непријатеља. Нека је срећана слава на многаја и многаја љета. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар