Из школског летописа може се видети да је Основна школа у Зебинцу почела са радом 23. 12. 1946. године. Прва учитељица била је Благица Рајчић из Гњилана. Школа је радила у приватној кући Душана Трајковића (Корчини). Власник зграде био је уједно и курир школе. Постојао је само први разред. Радило се у једној просторији. Благица Рајчић организовала је и течајну наставу за описмењавање одраслих. У први разред су се уписивала и много старија деца, jер је био рат и није било школе пре рата, зато се нису ни школовали, осим изузетака деце имућнијих родитеља која су похађала школу у Бостану, једине тада постојеће.
Први ученици били су: Васић Трајко, Васић Срећко, Васић Владимир, Гигић Стојадин, Ђокић Новица, Јовановић Србољуб, Јовић Олга, Костић Славојка, Костић Живојин, Костић Живка, Костић Цвијета, Михаиловић Милица, Михаиловић Анђелина, Милановић Живојин, Милановић Александар, Марковић Бранислав, Марковић Антанас, Стојковић Миладин, Стојковић Добривоје,Стојковић Драгивоје, Стојановић Стојан, Савић Радо, Стојадиновић Ђорђе, Симијоновић Драгутин, Симијоновић Тривко, Станковић Радомир, Сентић Богдан, Станисављевић Милунка,Стевић Мирса,Трајковић Благоје, Тодоровић Радомир, Филимоновић Бошко. Укупно 32 ученика, од којих 7 понављају разред. Ово је списак ученика четвртог разреда, узет из Уписнице за школску 1949/50 годину, што значи да је број ученика био знатно већи када су они били у првом разреду јер се пуно понављало, и многи од њих су и напустили школу, јер су већ и онако много престарели. Сви ови ученици рођени су од 1935. до 1939. годишта, а ако се има у виду да је почела школа 1946. године, значи да су деца почела да уче у једанаестој години.
Ова прва генерација ученика добила је на крају четвртог разреда сведочанство и онда се уписивали у пети разред у школи у Бостану, ко је хтео, јер једино тамо је постојала школа за више разреде. Мали број од њих је настављао даље. И касније генерације ученика из ове школе настављали су пети разред у Бостану.
Школске 1947/48. године била су два разреда (први и други) али је 7.октобра настава била прекинута, због премештаја учитељице у Гњилане. Школска година је настављена тек 12. јануара 1948. године када је дошао учитељ Србољуб Ничић, који је био премештен у ову школу из села Гораждевца, Срез пећки. Овај учитељ радио је и следеће школске 1948/49. г. до 23. фебруара 1949. г. када га је заменио Душан Бјелогрлић, учитељ из Суботице, који је завршио школску годину. Школске 1949/50 4. октобра 1949. г. дошао је Богољуб Влаховић си Куле, Срез кулски, Округ суботички. Прешло се са радом у кући Благоја Максимовића (махала Бубанци) највероватније због простора и можда бољих услова. Курир је био Милан Костић. Тада су постојала четири разреда. Ове школске године изашла је прва генерација ученика која је добила сведочанство и рачунало се да је завршила малу матуру.
Школске 1950/51. године сигурно није било ништа значајније па није ништа записано. Школске 1951/52. године радило се од 10. септембра и даље у кући Благоја Максимовића. Учитељ је био Живојин Стојановић из Горњег Макреша М.Н.О. Бостане, Срез гњилански. Дошла је и учитељица Персида Васић 05. октобра 1951, тако да су тада радила два учитеља. Током 1951. године на средини села, започела је изградња школске зграда, са две учионице и једним учитељским станом. Градили су је мештани села Зебинца и Манишанца уз помоћ државе.
Зграда je завршена 1952. године и према запису У Летопису школска1953/54 година је отпочела са радом у државној згради, прецизније 7. октобра 1953. године. Курир школе био је Томислав Јовић. Током 1952. године уместо Живојина Стојановића, који је отишао на дошколовање у Призрен, дошао је Момчило Марјановић из Пећког среза, а уместо Персиде Васић, која је стављена на располагање Савету за просвету и културу Н. Р. Македоније, дошао је Станоје Власачевић (он је записао ове податке) и они нису остали дуго. Школске 1953/54. године наставу су организовали Драгомир и Златија Гавриловић, од 7. октобра 1953. године. Школа се тада звала Основна народна школа, (више података из књиге Летописа нисмо нашли, или није вођена или се изгубила, већ надаље, користимо податке узете из других докумената).
Школске 1955/56. године радила је учитељица Марица Шопић из Липљана. Број ученика из године у годину био је све већи. Школске 1956/57. године дошао је учитељ Мирослав (Мира) Димић из Гњилана, који је уједно био и управитељ школе а са њим је радила његова супруга. Мира Димић радио је школске 1957/58. и 1958/59. године. Школске 1959/60. године у Зебинце је дошао учитељ Станимир Илић из Бинча код Витине. Он је био и управитељ школе. Радио је једино он и имао 93 ученика. До ове школске године радила је као самостална Српска основна школа.
Нема коментара:
Постави коментар