Оснивање Српске школе Прековце 1960

Од 22. јула 1960. године СО Ново Брдо донела је Одлуку број 1861/1 о оснивању потпуне основне школе, под називом „Српска основна школа – Прековце“. Тада је школа користила свој печат округлог облика следеће садржине: Народна Република Србија, Аутономна Косовско Метохијска Област, Основна школа Ново Брдо – Прековце.

Следећа 1960/61. година почела је на у време, са новим кадаровима. У пети разред долазе ученици из Извора, Зебинца, Прековца и Лабљана. Постојала су два одељења петог разреда. У сваком одељењу била су по 32 ђака. Дошло је до интеграције школа из Извора и Зебинца, које постају издвојена одељења матичне школе у Прековцу. Управитељ школе био је Сретен Еленков, а уједно водио је ниже разреде. У Извору као издвојеном одељењу радили су Јован Ђорђевић и Недељко Мијалковић (Рсавци код Пирота). Школа је имала 98 ученика, у Зебинцу је радио Станимир Илић, имао је 93 ученика, у Прековцу су радили у нижим разредима Радмила Гргова са првим и трећим разредом, имала је 40 ученика. Сретен Еленков радио је са другим и четвртим разредом, имао је више од 40 ученика. У вишим разредима радили су: Иван Гргов (из Смиловца код Димитровграда, дошао је из ОШ у Бостану 1960. отишао је у ОШ у Јањеву 1964. са супругом Радмилом. Предавао је познавање природе, физичко васпитање, руски језик, познавање друштва и музичко. Велибор Антанасковић, из Бостана, био је учитељ и студент филозофскоф факултета на групи руски језик и књижевност, (касније био је професор руског језика, живи у Нишу, отац је двоје деце и деда, иначе родом из Бостана, из махале Чуљковци), предавао је српски језик, математику, ликовно, општетехничко образовање 1963-1965. Пети разред је имао два одељења, по 32 ученика у одељењу укупно 64 ученика. Пети разред је имао 9 предмета. Разредни старешина био је Иван Гргов одељењу V-1 a Велибор одељењу V-2, Долазила су и деца албанске националности.

Школске 1961/62. године постојали су V. и VI разред. У нижим разредима радили су и даље Радмила и Сретен, који je био управитељ школе, имао јe хонорарне часове у вишим разредима. Број ученика био је већи у односу на претходну годину, јер тада у саставу ове школе почела су да раде одељења у Лабљану на албанском наставном језику и у саставу су ове матичне школе. Тада су постојала два одељења VІ разреда. Укупно је било 420 ученика. Те године радили су: Никола Панајотов, из Смиловци код Пирота, Иван Гргов, Радмила Гргова, Сретен Еленков, Бранко Меденица, који у међувремену одлази а на његово место долази Божидар Танасић. У Извору је радио Јован Ђорђевић у Зебинцу Станимир Илић, а у Лабљану Осман Реџепи (из Подујева од 1961. а отишао је у Јањево 1963). Курири су били: Ђорђе Марковић у Прековцу, Томислав Јовић у Зебинцу, Славко Ивковић у Извору и у Лабљану Исак Краснићи. Сретен Еленков је управитељ и учитељ, хонорарни наставник и разредни старешина V-2 одељење. Послове секретара води управитељ школе, као и до сада, а књиговодствене посллове обавља један радник, на нивоу општине за више школа. Због повећања обима рада курирских послова прима се још један помоћни радник у Прековцу, Петко Маленовић из Прековца, махала Забељци.

Промена имена

На органима школе 21. 2. 1962. године донета је одлука о промени назива школе и дат је предлог да то буде Основна школа „Моша Пијаде“ Прековце, а која у свом саставу има издвојена одељења у Извору и Зебинцу од првог до четвртог разреда, у Лабљану на албанском, а касније ће се формирати прва одељења нижих разреда и на српском језику. Овај предлог упућен је Општини Ново Брдо, који је и усвојен. Школа је радила под тим именом до 1992. године када је добила данашње име. Тада су истурена одељења добила засебна имена, школа Извору добила је име 22. децембар у част дана када, је први пут почела настава у државној згради, а у Зебинцу у част дана ослобођења краја, добила је име, 16. новембар“. Без обзира на име користио се један печат и оне нису више биле самосталне, дуго су прослављале свој дан школе, све дотле док су и мештани били заинтересовани и учествовали у прославама. Са смањеним учешћа у прослави престало се са прославама, јер је било и нелогично једна школа а три дана прославе, тако да су се од 1979. године потпуно обуставиле ове прославе, а ученици учествују програму за Дан школе у Прековцу. Као разлог за смањење прослава је можда и најбитнији смањење броја ученика. За разлику од Извора, где се славио 22. децембар, као дан уласка у државну зграду, у Прековцу се није прослављао такав дан, али се свечаност организовала поводом 29. новембра, Нове године, 8. марта и завршетка наставне године.

Сретен Еленков је 14. 9. 1962. године разрешен дужности Управитеља школе Прековцу и прешао јe у Извор, у издвојеном одељењу исте школе. На месту управитеља школе 1962. године дошао је Ђура Божиловић из околине Пирота, који је дошао из основне школе из Драганца, са супругом Дивном, родом из Копривнице код Пирота. Они су 1964. отишли у Ош у Грачаници. Ђура је имао завршену учитељску школу, а Дивна само три разреда учитељске школе. Због повећања обима послова и отварања нових разреда, школске 1962/63. године формирао се и шести разред са по два одељења. То јe изискивало ангажовање већег броја радника, дошли су да раде Боривоје Манић из Велике Лукање код Пирота, наставник са завршеном ВПШ географија, Љубица Манић из Зебинца, дипломирана учитељица,(од 1. 9. 1962. године, дошли су из ОШ у Бостану, а отишли наредне године у Грачаницу). Живадинка Ђорђевић (3 разреда учитељске школе) из Сврљига, дошла током године, а 15. 3. 1963. године вртио се из ЈНА Мијалковић (који је раније радио у Извору и ради на месту Николе Панајотова, који одлази у ЈНА), а Живадинка одлази у ОШ у Бостану.

Мали je број наставника cе запошљавао и био квалификовани за тај посао, али због недостатка наставног кадра били су ангажовани и са по два и три разреда учитељске школе, са гимназијом или економском школом, што је посебно карактеристично мали је број таквих из овог краја, или нису били заинтересовани да раде у школи или нису примани. Ови неквалификовани наствници су током лета ишли на доквалификацију или преквалификацију у Призрен и за три месеца добијали дипломе учитељске школе, или се уписивали на ВПШ у Приштини и вандредно студирали и оспособљавали се за овај посао. Док су до тада административно-благајничке послове обављали директори, у школској 1963/64. г. за тај посао примљен је Живорад Живковић из Извора, ту је и завршио свој радни век. После паузе због студија поново је дошао да ради Велибор Антанасијевић, дошли су Недељко Мијалковић, Велимир Тошић (Рсавци код Пирота), Иглика Андонова (Мазгоси код Димитровграда), Милка Стојев (Мазгоси код Димитровграда) са гимназијом, само је Тошић био апсолвент ВПШ. За рад у албанским одељењима у Лабљану био је примљен Исмаиљ Бајрами из Гњилана, са три разреда учитељске школе.