Летопис школе у Прековцу до 1960.године

До отварања школе у Прековцу ђаци из Прековца су ишли (ко је хтео) у Извор, Зебинце или Бостане. Школске 1950/51. године отворен је био само први разред, а упсана су била одрасла деца од 1937-1940. годишта. Први ученици су били : Јовановић Владо, Јовановић Живорад, Јовановић Добринк

а, Јанићијевић Драгица, Митровић Милан, Николић Влајинка, Николић Милан , Николић Добринка, Николић Назланка, Павић Љубомир, Перић Јагодинка, Пешић Босиљка, Павић Дена, Павић Дивка, Павић Добрила, Пешић Трајан, Стаменковић Велибор, Стојановић Љуба, Стојановић Станко, Дамјановић Стајко, Стојановић Велика, Серафимовић Велибор, Стојановић Китан, Стојановић Младен, Савић Станко, Савић Стана, Стефановић Добринка, Стојановић Перса, Милић Живка, Стефановић Живоин, Симијоновић Србољуб, Пауновић, Живко, Стојановић Пера, Трајковић Стојан, Стојановић Ђорђе, Стојановић Горица, Трајковић Ђурђевка, Трајковић Десанка, Мирковић Драган, Стојановић Чедомир,Стефановић Божидар, Стојановић Живорад, Живић Славко, Тасић Тома, ФилиповићСтојан, Живић Воин, Ђорђевић Десанка, Павић Миленко, Мирковић Блажа, Николић Мирославка, Митровић Живко, Спасић Живоин, Јовановић Десанка, Јовановић Благоје, Николић Данка, Митровић Добринка, Николић Живка, Стојковић Младен, Стојановић Новица, Марковић Новица, Митровић Златка. Укупно 64 ученика. Многи од њих нису похађали наставу до краја или од почетка или су долазили повремено, па је велики број остао неоцењен или је понављао разред.

Радило се у једној соби од 16 квадрата, висине 185 цм осветљеној са два веома мала прозорчића, са шипкама на њима, а та просторија је била и трпезарија и спаваона за учитеља. Први учитељ је био Љубисав Јакшић, но он је остао само 15 дана и премештен је, а на његово место је дошла учитељица, Ћирка Михаиловић из Гњилана. Она је радила до краја школске године 1950/51. и тако су деца преведена у други разред. Нову школску годину 1951/52. почела је поново учитељица Ђирка и радила је до 25. 09. 1951. када је била премештена, а на њено место је дошао Драгиша Поповић из Гњилана, дипломирани учитељ (чије податке и користимо јер је веома педантно писао и записивао). И учитељ Драгиша је радио у приватној кући. У то време се на средини села градио задружни дом који никада није употребљен за сврхе за које је подигнут. Захтевано је да се оспособе просторије за потребе школе. Дозвољене су две просторије, за учионице и једна за стан учитеља и канцеларију. Те су просторије завршене 12. 12. 1951. године. Како се није могло радити у једној просторији од 16 квадрата са великим бројем ученика већ су се 14. 12. 1951. године уселили у државну зграду (Задружни дом). То су просторије на улазу у школско двориште, учионице нижих разреда и библиотека. Услови за рад су били веома тешки, јер су зидови били још влажни и целе зиме се цедила вода, а то је узрок касног малтерисања, а овде зима рано наступа и касно одлази. Али ипак се , како је записао Драгиша Поповић, може рећи да је боља просторија за рад од оне у којој је до тада била смештена школа зато што је и учионица и канцеларија виднија, јер су прозори бољи и већи, а и саме просторије веће и подесније за рад.

У пролеће 1952. године Савез пионира школе направио је пионирску башту и ногометно игралиште. Већ је био много бољи живот пионира за време одмора, јер им је двориште велико и може да послужи за сваку сврху. Курир школе био је Марковић Ђорђе из Прековца. Он је био уједно и кувар, поштар, чистач и све. Школска 1951/52. година је завршена 10. јуна 1952. године, а нова(трећа)школска година 1952/53. је почела првог септембра да би за 15 дана била прекинута(15. 09.) зато што је учитељу на главу пао малтер са плафона и повредио га. Према причању тадашњих ученика, сећају се тог догађаја као велике драме за њих, јер су свога учитеља онесвешћеног изнели из собе у којој је спавао. Када су деца дошла у школу, учитељ се није појавио, онда је курир, ушао и звао веће и снажније ученике, да га изнесу и однели га на леђима у Ново Брдо, код лекара тако да је морао да буде на боловању 15 дана и настава се није организовала, јер је био само један учитељ. Но 1. 10. 1952. године. вратио се на посао и ради до 20. 12. текуће године када бива премештен у Влаштицу, Гњилански срез. На његово место дошао је учитељ, Ранко Јовковић који је до тада радио у основној школи у Извору. Овај учитељ са четворочланом породицом био је смештен у канцеларију, 16 квадатрата површине.

Школску 1953. /54. годину организовали су још два квалификована учитеља из пиротске учитељске школе, бугарске националности, Николов Васил и Зарков Васил. Николов Алексе Васил рођен 15. јула 1928. г. у селу Високи Одоровци, срез Димитровград. Скојевац од 1948. г. а члан СК од 1950. Одслужио војску. Водио је први и трећи разред. Зарков Васил рођен 1933. г. у селу Држине димитровградске. Није одслужио војни рок и како је записано “успешно ради за пријем за члана СК”. Води други и четврти разред. Оспособљене су још две просторије , две учионице и две канцеларије уједно и станови за учитеље. Управитељ је Јовковић Ранко. Ученика је било много а клупа и наставних средстава мало. Први пут је 23. 09. 1953. г. отворен и четврти разред и школа је имала 75 ученика. Сви су они сложни и јединствени у решавању задатака. Били су бистри али им материјални услови нису дозвољавали да се физички довољно развијају. Од школске 1953/54. г. отвара се пети разред, а долазе деца из Извора и Зебинца, укупно 21 ученик. Први ученици петог разреда су: Арсић Влајинка, Андријевић Влаинка, Андријевић Србољуб, Вучковић Благоје, Васић Витомир, Вучковић Војислав, Вучковић Радомир, Васић Славојка, Костић Младена, Живковић Благоје, Милановић Милева, Марковић Тихомир, Николић Влаинка, Стевић Стојко, Савић Слободан, Стојановић Слободан, Трајковић Велибор, Тонић Велибор, Филиповић Велибор, Филиповић Никола, Филић Стана. Сви су они из Зебинца и Извора а није било ученика из Прековца зато што је у Прековцу ове године први пут отворен четврти разред. Наставу у петом разреду изводе учитељи Васил Николов и Васил Зарков. При крају школске године разред се расформирао, зато што су ученици у пролеће почели нагло да напустају, како је записано да би чували стоку и радили пољске радове, тако да је ова прва генерација петог разреда, била само неуспели покушај.

У школској 1954/55. години поново је отворен пети разред, радала су 4 наставника, Васил Николов, Васил Зарков, Станковић Миодраг, који је радио и током 1953/54. школске године када је управитељ био Јовковић Ранко. Од 15 септембра 1954, Миодраг Станковић и Зарков Васил отишли су на одслужење војног рока, а дошла је Николова Василка, учитељица бугарске националности. Тада су радили Николов Васил и Василка. У пети разред су били уписани ученици из Зебинца, Извора и Прековца, укупно 43 ученика. У петом разреду хонорарно предају учитељи Васил и Василка. Васил предаје: српски језик, географију, фискултуру, цртање, морално васпитање, а Василка зоологију и математику. Управитељ школе је Николов Васил. Први ученици прве генерације петог разреда шестогодишње школе основан 1954/55. године су: Васић Војин, Васић Добривоје, Васић Слободан, Вучковић Војислав, Ђокић Данка, Имери Имер, Јовић Воја, Јовановић Драгица, Максимовић Тодор, Мирковић Благоје, Маринковић Стана, Николић Воја, Николић Мирославка, Перић Лепка, Павић Десанка, Павић Добрила, Павић Љубомир, Павић Миленко, Свилановић Миливоје, Савић Стана, Стојановић Десанка, Спасић Живоин, Стојковић Младен, Стојковић Т. Живоин, Стојковић Драгутка, Симијоновић Драгутин, Вучковић Благоје, Вучковић Раде, Јанковић Чедомир, Костић Милан, Павић Благоје, Николић Милан, Стојановић Китан. Од новембра 1954. г. почињу да долазе деца из Слатине, до тада су ишла у Зебинце, али им је овамо било ближе.

Школске 1955/56.г. формиран је и шести разред. У овој школској години наставници су били: Милован Станковић, Радосав Шљивић, Благоје Лилић, Тугомир Радовановић. Управитељ школе био је Милован Станковић. Станковић и Шљивић уједно су водили и ниже разреде. Шестогодишња школа била јe кратког века и престала je да ради, тако да су ученици опет отишли у Бостане 1956/57.г. због недостатка наставног кадра. Школске 1956/57.г. радили су Божидар Мирић и Божидар Милетић. Тада су радили само нижи разреди са 66 ученика. Школске 1957/58. године радили су два учитеља, Божидар Мирић, био је уједно и управитељ и Радисав Ранчић који јe дошао из Бостана, учитељску школу јe завршио Пироту. Није дипломирани учитељ. И даље се радило под тешким нехигијенским условима, јер су учионице биле и даље непатосиране и тешко се одржавала хигијена, али захваљујући залагању наставног кадра и курира па и самих ученика (како пише) хигијена школе и дворишта била је задовољавајућа. Број ученика био је већи у односу на претходну годину, било је укупно 77 ученика. Те године је изграђен клозет у школском дворишту, ископан је бунар, патосирана је канцеларија и засађен воћњак. Од 4. 5. 1958. г. Радисав Ранчић напуста школу, иде на боловање и не враћа се до краја, а са свим разредима ради учитељ и управитељ Божидар Мирић, који је завршио школску годину раније 9. 6. 1958. због позива за Армију.

Школске 1958/59. године од 6. 9. 1958. г. Божидар Мирић поново је био на раду у овој школи, и радио је са свим разредима, пре и после подне комбиновано, са првим и трећим пре подне, а са другим и четвртим разредом после подне. Било је укупно 75 ученика. Он је био уједно и управитељ сам себи. Радила је ђачка кухиња. Углавном се кувало млеко и пиринач. Тај посао обављао је курир школе. Припремао је у казану напоље или ако је киша и снег радио је у још недовршеним просторијама.

До ископавања бунара у дворишту водом су се служили са извора (кладенац кулски) који је био удаљен од зграде око 300 до 400 м. Одлазили су ђаци да би пили воду или је курир воdу доносио кантама. Школом је као и ранијих година управљао Школски одбор у саставу: Живко Митровић, председник, Костадин Николић, Стојан Перић, Тривко Савић, Сава Стојановић, Станко Николић и Божидар Мирић, управитељ школе.

Даље летопис школе није вођен до 1970. г, па су за тај период коришћени дневници рада, уписнице, прозивници, матичне књиге и деловодници. Школске 1959/60. године у Прековцу је од стране Савета за просвету и културу постављен за учитеља Сретен Еленков, који је пре тога радио у Драганцу. Радио је са сва 4 разреда, а уједно био је и управитељ, становао је у стану где су и до сада становали учитељи.