Летопис Основне школе у селу Извор, Ново Брдо

Ово су подаци из школског летописа за рад Основне школе у Извору: Школа у Извору је отворена 1949. године и радила је најпре у кући Аранђела Перића, кратко, а онда се прешло са радом у кући Михаила Вучковића у махали Сврачак. Прва учитељица била је Милосава Глигоровић из Гњилана, која се убрзо разболела од ТБЦ и морала да напусти и оде на лечење у Гњилану. На њено место дошла је учитељица по имену Косара, која се задржала до пред крај школске године, па потом учитељ Миливоје Влаховић, који је завршио школску годину и превео децу у други разред.

Први ђаци били су: Арсић Влаинка, Арсић Живко, Вучковић Радомир, Јовановић Стојко, Јовановић Данка, Перић Данка, Вучковић Благоје, Ђокић Данка, Арсић Ратка, Ајети Имер, Ајети Ахмет, Богдановић Велибор, Вучковић Војислав, Ђорђевић Трајан, Маринковић Живко, Младеновић Божидар, Маринковић Станко, Милошевић Милица, Митић Стана, Перић Никола, Перић Влајинка, Стевић Стојко, Стојковић Драгутка, Стојковић Спаса, Стојковић Живко, Савић Слободан, Тасић Чедомир, Анђелковић Живко, Мирковић Младена, Ивковић Видосава, Ивковић Србољуб (27 ученика). Ученици су били различитог годишта рођења (од 1937-1940. године). Ова генерација завршила је четврти разред школске 1952/53. године и добила јe сведочанства са потписом управитеља школе, оверена печатом двојезичним натписом (српски и албански); „ Народна Република Србија, Аутономна Покрајина Косово и Метохија, Основна школа Извор, Срез гњилански“. И онда су се неки од њих уписивали у пети разред, у Бостану, где је постојала осморазредна школа или у Прековцу, где је те године био покушај да се отвори пети разред.

Друге школске 1950/51. године, учитељ Миливоје Влаховић био је позван на одслужење војног рока, па је морао да напусти рад. На његово место дошао је Ранко Јовковић, који је водио први и други разред.Он је живео ту са супругом и двоје деце до 20. децембра 1956. године, када је био премештен из Извора у Прековце, а у Извор је дошао Андреја Петровић, који је био уједно и управитељ школе водио је први и други разред са 63 ученика. Радило се полудневно. Курир школе био, јe власник куће Михајло Вучковић, он јe био уједно и кувар, јер тада је радила ђачка кухиња. Деци се кувало млеко, пиринач, давао се маргарин,сир,хлеб се доносио из Новог Брда а доносили си га родитељи и курир школе. Свако од родитеља је знао када му је ред и одлазио да преузма хлеб. Андреја Петровић радио јe сам школске 1952/52. године са свим разредима као и његов предходник, Ранко Јовковић. Зграда у којој се радило није одговарала за школску зграду,али грађани нису били у могућности да својој деци саграде школску зграду,јер су у то време радили на изградњи Задружног дома (Дома културе) у Прековцу, који ћe касније бити заједничка централна школа.

Школске 1953/54. године на дужност су се јавили Андреја Петровић и Ненад Алексић који су закаснили са почетком наставе због полагања дипломског испита. Настава јe отпочела 23. септембра 1952 године, а завршена је 20 јуна 1954. године. Било је уписано 58 ученика. Полугође је завршено 15. јануара 1954. године и распуст је трајао до 31. 01. 1954. године. Зима је била веома тешка и због епидемија грипа прекидало се са радом, па је школска година продужена за 10 дана, по одлуци Народног одбора Скупштине општине и Савета за просвету културу. Савет за просвету културу јe постављао, премештао, именовао и разрешавао учитеље и управитеље школе, тако да тада наставно особље није бирало место већ је ишло тамо где је потребно.

Школске 1954/55. године учитељи Андреја Петровић и Ненад Алексић били су позвани на одслужење војног рока. Обојица су били из пиротске учитељске школе. Њих су заменили Јован Мадић и Јован Ђорђевић, оба из пиротске учитељске школе и они су продужили рад у приватној кући Вучковића. Уписано је 68 ученика. Учитељ Мадић радио је са првим и трећим разредом, а Ђорђевић са другим и четвртим разредом. Школски одбор са председником Радетом Митићем и члановима Сарафином Стојковићем, Драгом Димићем, Славком Милићем, Шерифом Госаљцијем 1954. године донео је одлуку о почетку изградње школске зграде на средини села, на месту званом Голема ливада, ту се и данас школа налази. Са радом се почело марта месеца, када су мештани почели са копањем темеља. Зграду су градили добровољним радом грађани села и тадашња власт овог краја. Активно се радило, посебно су се ангажовали учитељи Ђорђевић и Мадић, потенцирајући, стално на свим скуповима и у сваком разговору са људима, значај подизања школске зграде. Изградња је трајала до краја школске 1954/55. године, осим малтерисања и патосирања. Изграђене су две учионице, ходник и стан за учитеља. У току школске године а по службе Јован Мадић биоје премештен у Зебинце. У Извору је радио само Јован Ђорђевић са сва 4 разреда, пре подне са другим и четвртим, по подне са првим и трећим. До тада управитељ школе је био Јован Мадић, а са његовим првим преласком, дужност управитеља преузео је Јован Ђорђевић. И даље се радило у приватној кући, под веома тешким условима, али се постизао веома добар успех и од инспекције се добијала оцена „у потпуности задовољава”.

Школске 1955/56. године учитељ Јован Ђорђевић (дошао 25. августа) почео je да ради 1.9. 1955. са сва 4 разреда, а пет дана касније долази нови учитељ, Божидар Милетић, из призренске учитељске школе као стипендиста али без дипломског испита.Ђорђeвић јe водио први и трећи разред, а Милетић други и четврти. Од 10.9. 1955. Ђорђевић је отишао на одслужење војног рока, Милетић је прихватио управитељску дужност и радио, јe са сва 4 разреда у приватној кући у Сврачку. Beћ 26. 09 1955. године дошао јe учитељ Божидар Мирић, из призренске учитељске школе, недипломирани. Водио је први и трећи разред до краја школске 1955/56. године Уписаних ученика било јe 69. Од 22. децембра 1955. године почиње настава да се изводи школској згради, зато се тај дан узима као Дан школе (и прославља се сваке године почев од 1955. па и касније када је била у саставу школе у Прековцу све до 1980. г). Прославу су организовали Школски одбор са учитељима. На прославу су се одазивали сви сељани, узимајући учешће новчано и материјално, а највећа вредност је била њихова присутност. Обавеза учитеља је била да припреме програм и народно весеље, што су радили са посебним задовољством. Тада се број ученика повећao, jер су до тада ученици из махала: Танки забе, Миљковци и Димовићи ишли ушколу у Бостане, отад долазе у школу у Извор и број ученика се попео на 84. Прву прославу у част уласка у државну школску зграду организовали су учитељи Милетић и Мирић. Помоћни радник није био више Михајло Вучковић већ је Славко Ивковић.

Школска 1956/57, година је отпочела касније, за 15 дана зато што су планирани учитељи били на одслужењу војног рока, Јован Ђоревић и Сретен Цветковић, који су се из војске вратили 14. односно 17. септембра, обојица били су из пиротске учитељске школе са искуством, а предходни учитељи су премештени у Прековце. Управитељску дужност примио је Јован Ђорђевић од Милетића. Школске просторије нису биле патосиране, па су онда добијене даске за патосирање, обављен је тај посао, а у дворишту су посађене јабуке, крушке и друго дрвеће. Тада је радила ђачка кухиња. Курир школе припремао је и делио храну ђацима. У школи су се гајиле кокошке, а приход од тога се користио за потребе школске кухиње и за помагање сиромашних ученика.Огрев је набављао Школски одбор. Постигнут је врло добар успех ученика, па је због тога Сретен Цветковић у школској 1957/58 години ради побољшања успеха премештен у Јасеновик, а на његово место дошла је Марица Баловић, са „домаћичком” учитељском школом из Прокупља, водила је други и четврти разред а Јован Ђорђевић први и трећи разред. Било је 105 ученика.

У овој школи наставу су похађала и деца из Лабљана, јер тамо није било школе за српску децу, они су долазили од самог формирања школе. На почетку школске 1957/58. г. преграђен је ходник и направљена је канцеларија, која је у прво време служила за смештај робе Црвеног крста. Јован Ђорђевић радио је до краја школске године, Марица Баловић 30.4. 1958. године узела је неплаћево одсуство ради припремања дипломског испита, јер је била недипломирана н није се враћала до краја, а са сва 4 разреда радио је Јован Ђорђевић. Те године је било уписано 105 ученика од којих су била З ученика албанске националности, који су напустили школу и остали неоцењени, до краја су остала 102 ученика. Од тог броја 14 ученика било је са слабим успехом и понављало је разред. Школска 1958/59. година је почела на време, 6. септембра 1958. године. Радио је један учитељ, Јован Ђорђевић, до краја школске године Те године било је укупно 95 ученика. Завршило је 76 ученика, а 19 јe ученика понављало je разред.

У школској 1959/60.години било је уписано 98 ученика. Јован Ћорђевић. До 1958. године наставно особље је распорећивао на радна места од стране Савета за просвету и културу Среза гњиланског тада се доноси Закон о оглашавању слободних радних места и пријављују се кандидати, прима их Управни одбор, и даље има удела Савет за просвету и културу општине. Баш због тога, можда, у Извору ради и школске 1959/60. године један радник, Јован Ђоpђeвић, а школске 1960/61 долази Недељко Мијалковић из околине Пирота са 8 разреда гимназије. Пошто јe био сасвим далеко од просветне струке Јован Ђорђевић додељује му да ради са другим и четвртим разредом, Тада јe донет Закон оцењивању, па оцена 2 постаје прелазна, тако да, јe те школске године број поноваца много мањи. Од 98 ученика колико је било уписано 92 ученика положило је разред. Школске 1960/61. године дошло је до интеграције школе у Извору, са школом у Прековцу и отад је ово Издвојено одељење централне школе, мада многе ствари наставља да ради и одлучује посебно за себе, што сведоче записници са седница школског одбора када одлучују самостално о некаквој изградњи, помоћи некој, прославама и друго. Из редова чланова Школског одбора делегирају по 2 члана за Централни Школски одбор (како пише у записнику). Примопредаја је вршена и између курира и управитеља, када је управитељ одлазио на годишњи одмор, записнички је предавао целокупну школску имовину куриру на чување а овај управитељу по повратку са одмора.