Путовање динара кнеза Лазара

У пролеће 1385. године, караван састављен од млетачких трговаца и дубровачких занатлија напустио је камените улице Новог Брда, носећи у седлима и врећама највредније што је српска земља могла да понуди: сребрну руду, свилене тканине и мале, али чврсто исковане динаре кнеза Лазара. Међу њима био је и један млади ковач из кнежеве радионице, Радомир, који је у торбу са инструментима сакрио неколико новчића из последње серије – оних са латинским натписима и знаком ковнице НОВОГ БРДА. 

«За срећу», шапутао је, док је погледом пратио планине које су се губиле у магли.  

Караван је путовао месецима. Преко Раса и Дубровника, затим бродовима преко Јадранског мора до Млетака. Ту су се динари кнеза Лазара измешали са златницима Византије и флоринима из Фиренце. Један од новчића, мали и оштро искован, завршио је у рукама млетачког трговца Ђованија Бонифација, који га је примио у замену за сандук свиле на путу за Бриж. 

«Чудна ситница», прошаптао је Ђовани, али задржао га је – симбол да је и на крају света пронашао трговину.  

Године 1389, док је кнез Лазар припремао војску за Косовски бој, Ђованијев брод је упловио у луку Саутхемптон. Динар је преживео олује, гусаре и преговоре са енглеским трговцима вуне. Када је Ђовани умро од куге у Лондону 1392, његови поседи су распродати, а новчић је завршио у ковчегу једног локалног племића, сер Вилијама од Харта, који га је сматрао егзотичном куриозитетом. 

«Moneta ex Serbia», записивао је у хронике, не слутећи да ће се његови потомци једном запитати како је српски новчић стигао до њихових поља.  

Вековима је динар лежао скривен у земљи, под слојевима прашине и корена, све док га 2006. није ослободила дрхтећа рука археолога-аматера, Томаса Греја. Проучавајући оштећења на ободу, научници су задивиљено климали главом: како је овај мали комад историје, “дебео” само 0.45 mm, прешао 2000 километара? Можда је то био дар, можда пљачка, а можда само тиха посета једног трговца који је веровао да ће га чак и на крају света пратити срећа са Балкана.  

Динар кнеза Лазара, сада изложен у музеју у Лондону, није само нумизматички реткост. Он је прича о трговини путевима који су повезивали средњовековне светове, о лутањима која превазилазе ратове и царства, и о томе како је мала ствар – попут новчића од 15.75 mm – способна да носи ехо целога века.

За человек обрадио: 

Срећко М. Мартиновић smArt⁰²|²⁵

[према стручном чланку Рашка РАМАДАНСКОГ од 1. 12. 2013. године: "НАЛАЗИ СРПСКОГ СРЕДЊОВЕКОВНОГ НОВЦА У ЕНГЛЕСКОЈ"]