У предвечерје празника Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, ми се не сећамо само светог остатка великог Пророка, већ самог корена те радости која је свету објавила Спаситеља. Све је почело у једном тренутку сусрета, у дому праведне Јелисавете, чији је глас остао забележен као прва људска потврда оваплоћеног Бога.
Сусрет две Тајне
Био је то дан као и сваки други у брдима Јудеје, прекривен прашином и тишином дугог чекања. Али за Јелисавету, која је у својој позној старости носила тајну новог живота, тај дан је мирисао на нешто неописиво. Када се на вратима појавила Марија, млада рођака из Назарета, ваздух се одједном променио.
Марија је тек стигла у горски крај, носећи у себи Ону Светлост која ће обасјати свет. Чим је њен глас одјекнуо у Захаријином дому, догодила се тајна коју Јеванђеље чува као најдрагоценији бисер. Света Јелисавета, мајка која је деценијама носила терет ћутања и молитве, изненада се испунила Духа Светога.
Није било потребе за објашњењима. Чим је Маријин глас изговорио прво „Мир теби, Јелисавета“, догодило се чудо које надилази логику овог света. Унутар Јелисавете, дете — будући Пророк и Претеча — препознало је свог Творца скривеног у девојачкој утроби. Тај немирни, радосни покрет малог бића био је први аплауз Спаситељу који долази.
Није то био обичан разговор две жене. Био је то тренутак када је Јелисавета постала први пророк Новог Завета. Гледајући у своју младу рођаку, она није видела само Марију — видела је Мајку свога Господа.
„Благословена си ти међу женама! И благословен је Плод који носиш” — повикала је Јелисавета узвишеним гласом. Тај крик није био од овога света. Био је то одговор на радост детета које је у њеној утроби „заиграло”. Та глава, коју ми данас кроз Празник обретења целивамо и поштујемо, први пут се поклонила Спаситељу још док је била у мајчином телу.
„Откуд мени оваква част, да Мајка мога Господа дође на мој праг? Чим сам ти чула глас, све у мени је заиграло од радости!” — пита се смерна Јелисавета. У овом питању скривена је сва суштина наше вере: препознати Бога у тишини, у другом човеку, у смирењу. Јелисавета нас учи да права мудрост не долази из књига, већ из чисте утробе и срца које је спремно да верује.
Веза са Празником Обретења
Док сутра славимо Обретење главе Светог Јована, ми заправо славимо исту ту радост о којој нам Јелисавета говори у Јеванђељу. Та глава, која је у Јелисавети затреперила од среће, касније ће у пустињи викати: „Покајте се!”, а потом ће бити посечена за Истину. Али ни мач, ни земља у којој је била скривена, нису могли угушити ту радост коју је Јелисавета прва објавила.
Њене последње речи у овом Јеванђелском запису су вечни позив свима нама: „И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.”
Јелисаветин глас нас подсећа да, без обзира на то колико су тешка времена, оно што Бог обећа — Он и испуни. Глава коју славимо сутра је доказ те победе, а Јелисаветин поздрав је вечна химна тој непобедивој вери.
------------------------------
Лекција за наше време
Ова прича нам говори да Бог не долази увек кроз громове и спектакле. Он долази кроз тихи поздрав, кроз сусрет двоје људи који верују. У свету који је често пун буке и празнине, „Поздрав Јелисаветин” нас подсећа да права радост почиње онда када у другоме препознамо присуство Божије.
------------------------------
МОЛИТВЕНИ ДОДАТАК
Господе, дај нам срце Свете Јелисавете – да умемо да препознамо Твоју близину у тишини и у ближњем свом. Нека наша радост, попут радости нерођеног Претече, увек трепери пред Твојом Светлошћу. Свети Јоване Крститељу, чију свету главу данас са љубављу целујемо, научи нас да за Истину живимо и да се речима твоје мајке увек Господу клањамо. Амин.
------------------------------
[Засновано на Светом јеванђељу по Луки (1, 41–45), поводом празника Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља.]
Нема коментара:
Постави коментар