На слици је чаша из 1593. године, драгоцени артефакт из Музеја СПЦ, која је некада припадала новобрдском митрополиту Виктору. Дуж обода чаше је са спољашње стране уклесан овај потресни натпис:
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
„Ово је чаша попа Јована Бог да га прости, купих је ја смерни митрополит новобрдски Виктор и приложих је манастиру Дечанима у вечни спомен старца Петронија, 7101 г.“
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
Свака реч - историјска прича
Година 7101. по јулијанском календару одговара 1593. по Грегоријанском — времену када су духовни ликови попут митрополита Виктора обликовали културни идентитет српских земаља. Чаша није само предмет од сребра или керамике; она је ЖИВИ ТРАГ сећања: на попа Јована, кога митрополит помиње с молитвом за опроштај, и на старца Петронија, чији је спомен овековечен даром манастиру Дечанима.
Чашу је откупио и приложио манастиру Дечанима за вечни помен старца Петронија 1592/1593. године новобрдски митрополит Виктор. Вешта израда говори у прилог томе да је она дело дубровачког мајстора, што не чуди, имајући у виду да су и у позном средњем веку одржаване живе везе између Дубровника и Новог Брда, као веома значајног центра. Ова чаша била је намењена за испијање вина, на шта упућују представе јелена, који символизује самог Христа, али и душу сваког хришћанина, која као јелен тражи Божански извор Живота да на њему утоли жеђ.
Вечност у металу
Позлаћену сребрну чашу краси раскошна процветала лозица у коју су уплетене различите животиње представљене у борби. Овакви прикази, као и сцене лова, преузети су са Истока, из Персије, посредством византијске уметности.
Техника израде:
Искуцавање, гравирање, урезивање, цизелирање, пунцирање.
∞ ∞ ∞
За #человек приредио
Срећко М. МАРТИНОВИЋ, smArt⁰³|²⁵
Литература:
•Радојковић, Српско златарство, 79, 152, сл. 147;
•Љубинковић, Две грачаничке иконе, 135;
•Шакота, Дечанска ризница, 171–172, 189–190, 225.
Нема коментара:
Постави коментар