Монографија о селу Плавици и разговор у подкасту „Сачувајмо благо“
У времену у којем се културно памћење све чешће своди на фрагменте и успутне белешке, појава једне озбиљне, документоване монографије представља догађај сам по себи. Излазак из штампе књиге „Плавица – време, људи и догађаји“, који се очекује ових дана, аутора Срећка Мартиновића управо је такав тренутак — тих, али значајан.
Тим поводом, аутор је гостовао у подкасту „Сачувајмо благо“, који води Серафим Антус, у разговору који је далеко превазишао уобичајени формат представљања књиге. Разговор се развијао као промишљање о смислу писања, о дугу према завичају и о потреби да се локална историја сачува као део ширег културног и духовног наслеђа српског народа на Косову и Метохији.
Монографија о Плавици прва је свеобухватна публикација посвећена овом селу, смештеном у непосредној близини средњовековног Новог Брда — некадашњег рударског, трговачког и духовног средишта српске државе. Књига обухвата историјске токове, географске и рударске особености подручја, као и породице и људе који су вековима живели и опстајали на том простору. Посебна пажња посвећена је изворима, архивској грађи и усменом предању, које је аутор годинама стрпљиво прикупљао.
У разговору за подкаст, Мартиновић је истакао да га није водила потреба за личним исказом, већ осећај да Плавица не сме остати без писаног трага. „Ако се не запише, као да није ни постојало“, мисао је која прожима и књигу и сам разговор. Историја села, по његовом схватању, није само збир података, већ сведочанство о трајању упркос историјским ломовима.
Посебно место у монографији заузима питање самог назива Плавице. Ослањајући се на историјске изворе, аутор разматра различита тумачења и указује на везу имена села са бојом руде која се вековима експлоатисала у овом крају. Први поуздани писани помен Плавице потиче из XIV века, што јасно сведочи о дубини историјског слоја који је књигом обрађен.
Издавачи монографије су „Православно братство Кнез Лазар“ и издавачка кућа „Сербика“. Ова сарадња дала је књизи додатну тежину, јер је реч о делу које није настало ради тржишта, већ ради очувања идентитета и памћења. Промоције књиге планиране су у самом Новом Брду, али и у више градова у Србији, што сведочи о интересовању које превазилази локалне оквире.
Но, разговор у подкасту „Сачувајмо благо“ открио је и шири контекст ауторовог рада. Поред монографије о Плавици, Мартиновић ради на приређивању дечје књиге о вери — пројекту који захтева посебну осетљивост и духовну одговорност. Истовремено, ангажован је на помоћи око издавања књиге „Злочини качака у Новом Брду“ аутора Новице Балића, као и на припреми монографије о породици Дрмончић–Аксић из централног Косова. Сви ови подухвати повезани су заједничком нити — потребом да се личне, породичне и локалне историје сачувају од нестанка.
Посебан значај има и рад на серији текстова за часопис „Литерарни отисак“, посвећених крађи и присвајању српске културне баштине на Косову и Метохији. У тим текстовима, како је истакнуто у подкасту, реч није о публицистичком ефекту, већ о документовању процеса који угрожава само биће културног памћења.
Разговор је вођен на дан православног празника Отаца, што је целом сусрету дало додатну симболику. У том контексту, аутор је говорио о одговорности према прецима и потомцима, о томе да очинство није само биолошка, већ и духовна категорија. Оно што се наследи, мора се сачувати и предати даље — ако не у животу, онда у речи.
По струци машински инжењер, Срећко Мартиновић себе одређује као независног истраживача историје Новог Брда и његовог окружења. Његов рад показује да формално звање није предуслов за озбиљан истраживачки приступ, већ да су дисциплина, метод и поштовање извора темељ сваког вредног доприноса.
Монографија „Плавица – време, људи и догађаји“ и разговор у подкасту „Сачувајмо благо“ заједно чине једну целину: сведочанство о томе да културна баштина не нестаје сама од себе, већ онда када престанемо да је чувамо. Овакви подухвати подсећају да је писана реч и даље један од најпоузданијих облика отпора забораву.
За подкаст "Сачувајмо благо"
уредио и разговор водио
Серафим Антус
Нема коментара:
Постави коментар