Неком не/приликом је један припадник кфорова, дошао тамо негде од преко Баре, упитао нашег Косовца:
„How do you say ‘brother of my wife’s sister’s husband’ on serbian?“
Србин је мирно одговорио:
„Баџанак.“
Енглез је остао без текста, јер му је требало пола минута да схвати о коме се уопште прича.
И заиста – немамо ми само „uncle“ и „aunt“ који важе за све и свашта. Код нас се тачно зна ко је ко, чак и ако је удаљен седам колена или ако је у питању жена жениног брата (просто, шурњаја). То није случајно. То је наш начин да кажемо: породица није само папир, породица је мрежа која нас држи.
Ево мале „родбинске мапе“ са духовитим коментарима – да се не изгубите кад баба почне да прича:
- Деда и баба – нормално, сви имају.
- Прадедa и прабаба – ОК, још можемо да разумемо.
- Чукундеда и чукунбаба – е ту већ почиње магија. Није шала, имамо реч за пра-пра-прародитеље!
- Беле пчеле – народни израз за оне тако далеке претке да више личе на мит него на рођака. Кад баба каже „од беле пчеле“, знај да је то пре 200 година.
Сад долазимо на право богатство:
- Ујак – мајчин брат (најбољи човек на свету, јер доноси слаткише и не виче)
- Стриц – очев брат (обично строг, али има већу њиву)
- Тетка – сестра мајке или оца (она која те 47 пута пита „јеси ли јео?")
- Таст и ташта – родитељи жене („деда“ и „баба“ кад причаш са стране, ал’ ипак знамо ми ко је ту газда)
- Свекaр и свекрва – родитељи мужа (ту се већ учи дипломатија)
- Девер – мужев брат (главни јунак свадбе, о томе смо већ писали)
- Јетрва – жена девера (она која ти после три године коначно каже „ти“)
- Заова – мужева сестра (може бити најбоља другарица или највећи изазов, 50-50)
- Шурак – женин брат (онај који те гледа као да си му украо наследство)
- Свастика – женина сестра (најбољи извор информација и хаоса)
- Баџанак (баџа, паша)– муж женине сестре (најлакши однос – пијеш ракију и причаш о фудбалу, и нико те не пита за децу)
И тако даље… Имамо и снају, зета, пасторке, синовце, нећаке, полубраћу, братанце, сестриће и сестричине… Свако има своје име и своје место за софром.
Зашто је то важно?
Зато што кад некога зовеш правим именом – зовеш га и на одговорност, на љубав, на помоћ. Та реч није само етикета. То је обавеза. Кад ти девер везује пешкир преко рамена – он ти више није „неки рођак“, он ти је законик до краја живота.
Данас млади више не кажу „свекар“ ни „таст“ изгледа превише старомодно, па кажу "чика“ за обојицу. Али кад се то изгуби, изгуби се и део нас. Зато је лепо чути дете у Косовском Поморављу како виче „Тетка Рада!“ уместо „аuntie“ или „тета“ без имена.
Овај списак није коначан – има још термина, а сваки крај има и своје варијанте. Ако знате неки који овде није записан (или ако вам баба има неку посебну реч за седмо колено), допуните списак. Да сачувамо овај наш мали језички и породични драгуљ док још има ко да га преприча.
Јер док имамо речи за све те људе – имамо и њих у срцу. 💛
Срећко М. Мартиновић, smArt¹¹|²⁵
Нема коментара:
Постави коментар