Приче из Новог Брда:
Чудесни краљ и злато под брдом (Мратинданска прича)
Данас славимо Светог краља Стефана Дечанског, владара чији је живот био тежак попут камена из наших рудника, али чија је владавина сијала сјајније од новобрдског сребра. Мање је познато да је овај многострадални Немањић оставио дубок траг управо овде, под зидинама нашег славног Новог Брда.
Замислите средњовековну Србију, време великих турбуленција. Млади принц Стефан је, неправедно оптужен од оца (краља Милутина), био ослепљен и прогнан у далеку Византију. Али, према предању, Свети Никола му је чудесно повратио вид.
Када се вратио у Србију и преузео престо, краљ Стефан Дечански није само градио величанствене задужбине попут Високих Дечана. Он је био мудар и прагматичан владар који је препознао право благо своје земље – а то је било наше Ново Брдо.
Док је његов отац започео изградњу тврђаве, Стефан Дечански ју је завршио и претворио је у праву ризницу Србије. Под његовом заштитом, Ново Брдо је процветало у један од најважнијих рударских и трговачких центара на Балкану.
Први писани трагови који детаљно говоре о организованој трговини у Новом Брду потичу управо из његовог времена. Године 1326. краљ Стефан обавештава дубровачког кнеза о пословању њихових трговаца овде, што доказује да је град већ тада био жила куцавица међународне трговине. Каравани су долазили и одлазили, а град је растао, привлачећи рударе Сасе и веште трговце са Јадрана.
Али постоји и други назив за данашњи дан: Мратиндан. Одакле овај необичан назив и какве везе има свети српски краљ са њим?
У народу се овај празник одомаћио као Мратиндан, име добијено по Светом Мартину из Тура, западном светитељу који се некада прослављао на овај исти датум. Црквеном одлуком, на овај дан је премештена прослава српског краља, али је стари назив остао у народу. Рођен у Штајерској у IV веку, био је готског или словенског порекла. Служећи у римској војсци доспео је у Француску. Касније је постао бискуп у граду Туру.
У средњем веку у Србију долазе Саси које је довео краљ Урош. Они су били најбољи рудари оног доба, и краљ их је населио у Ново Брдо. Пошто је извесно међу њима било и Лужичких Срба, то је био разлог што су се брзо уклопили међу ондашње житеље нашег краја.
Претпоставка је да је Мратиндан, посвећен бискупу из Тура, али се ова слава усталила у народу, иако није аутентично српска.
Тако је данас извесно да међу свечарима и поштоваоцима славе Светог Мрате, има потомака старих саских рудара, који су после много векова сачували макар део средњовековне традиције предака донесене међу Србе “из далека”.
Наравно, не можемо заборавити ни најпознатију изреку: "Свети Мрата, снег на врата". Ова изрека означава почетак хладног, зимског периода године. Народна предвиђања времена су такође део овог празника: ако је дан магловит, зима ће бити променљива, а ако је сунчан и ведар, биће мраз.
Прича о Светом Стефану Дечанском и Новом Брду није само бајка о краљевима и злату. То је прича о истрајности – како из највеће таме (слепила и прогонства) може проистећи светлост и – светост.
Данас, док славимо нашег краља, када се спремамо да закорачимо у хладни део године, под знаком Мратиндана сетимо се не само занимљивих обичаја већ и праве ризнице Новог Брда. То није само сребро и злато које је краљ Стефан извадио из наших дубина, већ и духовно злато које је он изнео из своје патње.
Остаци моћних зидина опомињу нас да се сетимо краља који је, упркос свим недаћама, славио Бога до искони. Његово наслеђе нас подсећа да је наше Ново Брдо увек било место сусрета култура, трговине и живота. Нека нам његова прича буде инспирација да чувамо и негујемо историју нашег Брда.
Срећан вам празник Светог краља Стефана Дечанског – и миран вам Мратиндан!
Срећко М. Мартиновић, smArt¹¹|²⁵
Нема коментара:
Постави коментар