Духовне нити: Мартиновићи, Свети Симеон Дајбабски и жртва Игумана Луке Дајбабског

Ова прича нас је привукла управо због нашег презимена Мартиновић. Иако моји Мартиновићи потичу са Косова, из старог Новог Брда (што је потврдио и академик Атанасије Урошевић), и нисмо истог порекла као црногорска линија, иако славимо исту славу – Светог Јована Крститеља. Зато са посебним поштовањем и осећањем делимо ову успомену која нас подсећа на духовне стопе које носи наше презиме и које воде до великих светиња и великих људи Црне Горе. 

Оснивач манастира Дајбабе, Свети Симеон Дајбабски (Михајло Поповић) био је од братства Поповића - Јабучана, али је по мајци Стани био родом Мартиновић из Доњег Краја код Цетиња. Овај свети корен наставља да расте кроз крв и историју, што сведочи и живот академика др Ника Симе Мартиновића из Бајица, чији је лик на овој слици. Др Нико Мартиновић је живот посветио култури и историји, везан за стварање Централне Народне библиотеке на Цетињу. Његов живот је био пример принципијелности: нељудски је смењен и оптуживан од комунистичких власти након што се успротивио разарању цркве Светог Петра Цетињског и Његошевог гроба на Ловћену. Убрзо након тога се и упокојио, запечативши своје презиме жртвом за веру и српство.

[Фотографија је из породичне архиве др Милене Н. Мартиновић, кћерке академика др Ника Симовог Мартиновића, а преузета је са профила Јована Маркуша.]

Овај духовни пут, пун преданости и жртве, наставља се и у новије доба кроз нашег драгог пријатеља, о. Луку, школског друга нашег кума Мирка Стојаковића.

Редовно смо га сретали за славу у Манастиру Ђурђеви ступови. Када је, након службе игумана цетињског, постављен за игумана дајбабског, изговорио нам је уз шеретски осмех пророчанске речи које су нас дубоко потресле: „Нећу тамо дуго остати, јер су сви моји претходници рано скончавали.“ И заиста, његова претпоставка се обистинила. Већ следеће године није дошао да прослави славу са нама – упокојио се у Господу.

Свети Симеон Дајбабски, др Нико Симов Мартиновић и игуман Лука Лука – сваки на свој начин, даривали су своје животе и своје свето место. Нека њихова духовна веза буде вечни подсетник на непролазну снагу вере и родољубља.

Вечан им помен.

Срећко М. Мартиновић 

smArt¹¹|²⁵