Новобрдске махале — четврти једног славног града

Новобрдске махале — четврти једног славног града

„Град заиста сребрни и златни.”

Град на вису, варош под бедемима

На 1.100 м надморске висине, на брегу који орловски господари околином, подигнуто је Ново Брдо - једно од најјачих утврђења средњовековне Србије и један од највећих градова Балкана свога доба. Тврђава се састојала из два уобичајена дела: Горњег (Малог) и Доњег (Великог) града. Горњи град шестоугаоне основе (прибл. 50 × 40 м), са шест кула високих 8-13 метара и зидовима дебелим и до 5 м, држала је војна посада и најужа управа. Доњи град (око 180 × 100 м) делио је зид са Горњим и био је повезан капијом; у њему су били станови угледних Новобрђана, зграде и складишта. Са свих страна, осим источне, утврђење је штитио широк и дубок ров.

У ратним приликама становништво се склањало у утврђење које је могло да се брани и након пада вароши. Тако је и 1441. град, после дуготрајне опсаде, пао 27. јуна у руке румелијског беглербега Шехабедина.

Испод зидина, с јужне и источне стране, простирала се варош - Подграђе, право кошничко насеље рудара, топионичара, ковача, трговаца и занатлија. Главни трг са дућанима и радионицама био је срце свакодневице, док су прилазни путеви калдрмисани (ширине око 3 м), а у кругу ширем од километра откривен је читав низ бунара. Ради сигурности округа, подигнуте су и мање утврде у близини — Прилепац и Призренац.

Махале у околини Новог Брда

Ново Брдо и његова околина били су насељени бројним махалама и засеоцима, чија имена су често одражавала рударску делатност и средњовековну топонимију. Према сачуваним изворима, посебно су се истицале следеће махале:

1. Глама – Ово име носило је брдо код села Страже, где су постојали трагови рударских активности („палесет цехова“). Име „Глама“ уско је повезано са термином за сребро помешано са златом („глама“ или „гламаско сребро“), што указује на значај овог подручја у експлоатацији овог племенитог метала.

2. Махала Глама у селу Брасаљце - Још једна махала која носи назив Глама, што потврђује распрострањеност рударства и значај овог термина у региону.

3. Нишино Коло (Никшино Коло) - Махала у селу Маренце, која се у средњовековним изворима помиње као Никшино Коло. Назив „коло“ се односио на топионице руде, што указује на присуство металуршких постројења у овој махали.

4. Рајко Коло – Старо Рајково Коло, такође насеље са топионицама руде, што сведочи о интензивној рударској и прерађивачкој делатности.

5. Шљакне – Локалитет у атару села Ајновце, чије име вероватно потиче од термина „шљаке“ – отпадног материјала приликом топљења руде.

6. Видина – Махала у селу Марковце, позната по томе што је деспот Стеван Лазаревић ту запленио један дубровачки караван сребра. Овај догађај имао је дуготрајне последице по односе са Дубровником.

Ове махале нису биле само стамбене јединице, већ и производни центри где се одвијала кључна делатност Новог Брда – експлоатација и прерада руде. Називи попут „Коло“ указују на присуство топионица, док „Глама“ подсјећа на главни производ – сребро са златом.

Цркве и космополитски лик града

Уз тврђаву и чаршију ишле су и богомоље: познато је седам цркава — једна у самој тврђави, пет у вароши и једна изван ње. Централно место имала је Катедрала (црква св. Петке), док је Сашка црква окупљала рударе Сасе (досељенике из централне Европе). Њихово присуство, заједно са српским становништвом и касније са муслиманским и јеврејским живљем, дало је Новом Брду космополитски печат ретко виђен у унутрашњости Балкана.

Махале у доба успона (крај XV – прва половина XVI века)

Иако је после 1455. османска власт наставила да подстиче рударство и рад ковнице, град није могао да досегне полет Деспотовине. Ипак, крај XV и прва половина XVI века доносе снагу рударског места: 1525. се бележе 4 муслиманске махале (77 кућа) и 42 хришћанске (294 куће), уз 49 ковничких мајстора без берата и 13 бератлија, те око 170 дућана. До 1544. године број муслиманских махала расте на 5 (86 кућа), у ковници ради 54 + 22 мајстора, хришћани живе у 38 махала, а бележи се и 6 јеврејских кућа; подигнути су џамија и нови хамам, али и даље опстаје Сашка црква. У тој мрежи, махале најчешће носе имена по црквама, занатима или истакнутим људима.

Слика 1664/65: десет махала и око хиљаду душа

Славно доба до XVII века већ је минуло. Најверодостојнији увид у позни град даје турски дефтер 1664/65., који региструје 10 хришћанских махала са 142 домаћинства — што, уз уобичајени демографски коефицијент, даје око 1.000 душа. Исти извор бележи и девет јеврејских кућа у Новом Брду, што потврђује мултиконфесионалност и у позном периоду.

Од тих десет, шест махала носи стара имена (Св. Петка, Св. Петар, Шуштер, Марко Крста, Чаршија и Златар/Зергер — са варијантом „Зиндан”), а присутна је и Провалија (раније „Провалија поп”). То показује истрајност урбане топонимије, упркос паду рударства и бројности становништва.

Дефтер доноси и живописне спискове домаћинства, заната и надимака. Тако, на пример:

· Махала Св. Петке: 23 дома (помињу се и свештеник — „Поп Божа Вукашин”, као и више деминутива: Јова, Јаћа, Стоша), што одсликава локални именски фонд и статусне улоге у заједници.

· Махала Св. Петра: 11 домова; бележи се „Митре Пеја, терзија” — траг занатског профила махале.

· Зергер (Златар), друго име Зиндан: 13 домова, с јасним златарским одсевом у имену.

· Провалија: 15 домова.

· Грозничевац: 10 домова.

· Шуштер (обућари): 25 домова — највећа од забележених, што је у складу са дуговечним занатским именом махале.

· Марка Крсте: 3 дома — мала, али традиционалног имена.

· Арнауд: укупно 23 дома; у списку се појављује и „Иван Дамад, ковач”, као и људи „из села Фоче”, што наговештава миграциона струјања у околини.

· Чаршије: 4 дома; ту су поред домаћих имена регистрована и јеврејска (Јосеф/Исак/Јаков/Давид), што потврђује присуство трговачке мање заједнице уз трг и дућане.

· Vedžar (?): 13 домова — назив је нејасан (читалачка варијанта), али стоји као посебна махала у попису.

Сам списак прати и методолошку напомену о читању имена (проблем дијакритика, варијантна читања, деминутиви, протетички вокали), што упозорава да је прецизно разлучивање конфесионалне припадности само на основу имена ограничено.

Како су махале „радиле”: занати, трг и именски свет

По именима махала и забелешкама уз домаћинства може се реконструисати микрогеографија заната. Шуштер као највећа махала (25 домова) упућује на снажну обућарску традицију; Зергер/Златар бележи старо новобрдско кујунџијско језгро; у списковима се појављују терзије (кројачи), седлари, кујунџије, ковачи, касапи, па и слуге или шегрти (млађи/малолетни).

Именски фонд — са честим деминутивима (Јова, Јаћа, Стоша, Божа, Пера, Ниша, Сиба) – носи топлину свакодневице и упућује на домашњи говор и локалне навике у именовању, уз варирања у запису (Степан/Стефан; Петр/Петре), што је и сама ауторка пописа методолошки истакла.

Од „метрополе” до варошице — дуги опадајући лук

Кад се сви подаци ставе на једно место, слика је јасна: од великог рударског и трговачког центра са десетинама махала и хиљадама становника у XV веку, Ново Брдо у XVII веку спада на свега десет махала и око хиљаду душа. Узрок је вишеструк: исцрпљивање руда, померање трговачких токова, ратови и епидемије, као и административне промене унутар Османског царства. Ипак, урбани континуитет имена махала показује да је град, и у опадању, чувао препознатљиву унутрашњу мапу — комшилуке, занатске рутинике, трговачки центар око чаршије и сакрална места која су давала идентитет.

Мала хронологија Новог Брда

· XIV век — развој рударства, досељавање Саса, успон вароши под тврђавом.

· Прва половина XV века — врхунац града (≈ 10.000 људи; велики број махала и дућана).

· 27. јун 1441. — пад тврђаве под Османе после опсаде.

· 1498/99. — попис бележи 38 махала и 887 кућа (већ у опадању).

· 1525–1544. — стабилно рударско средиште; мешовите махале, ковница, џамија и хамам; појава јеврејских кућа.

· 1664/65. — дефтер сведочи о 10 махала, 142 дома и око 1.000 душа; присутан мали јеврејски џемат.

Судбина и сећање

Ново Брдо је било „метропола рудника”, космополитски град на балканској висоравни, са мрежом махала које су носиле имена заната, светаца и људи. Данас, и кад улица нема, имена су остала – у дефтерима, у научним радовима, у усменом памћењу. Управо та имена – Св. Петка, Св. Петар, Шуштер, Зергер, Провалија, Грозничевац, Чаршија, Марка Крсте, Арнауд, Vedžar — представљају најлепшу карту града који је био и остао срце рударске Европе на истоку. А свака од тих махала јесте прича о људима: рудару који устаје пре свитања, терзији што кроји гуњ, златару што укроћује искру у зрно украса, трговцу што сабира лире и аспре, попу што звони у зору — и деци која се, без обзира на век, играју на сокаку.

---

Појмовник за читаоце

· Махала — градска четврт/комшилук, често именован по цркви, занату или истакнутој личности.

· Зергер — турц. (перс.) за „златар”; у Новом Брду и као име махале.

· Шуштер — обућар; одатле назив махале.

· Џизја — порез за немуслимане у Османском царству; зато се и Јевреји јављају у дефтеру.

· Берат — службена потврда/повластица; у ковници су бележени мајстори „без берата” и „бератлије”.

---

Кључне бројке

· Око 38 махала и 887 кућа по турском попису 1498/99 — већ у време опадања.

· Током 1430–1440-их, у време деспота Ђурђа, процене говоре о ≈ 10.000 житеља.

· Више од 170 дућана (XVI век); у ковници педесетак мајстора, уз систем берата.

· 10 хришћанских махала / 142 дома у Новом Брду (1664/65) ⇒ ~1.000 житеља.

· 9 јеврејских кућа бележи исти дефтер (1664/65).

· Стара имена махала која опстају: Св. Петка, Св. Петар, Шуштер, Марко Крста, Чаршија, Златар/Зергер (+ „Зиндан”).

---

Напомена о изворима

Податке за средњовековне махале (Глама, Нидино Коло, Рајко Коло, Шљакие, Видина) преузето из рада Михаила Динића: „Ново Брдо — кратак историски преглед” (STARINAR V-VI, 1954-55).

Податке за 1664/65 (број махала, домаћинства, јеврејска домаћинства, имена махала и методолошка запажања) преузети из рада Олге Зиројевић: „Кроз новобрдске махале 1664/65. године” (Miscellanea XX, 1990), са увидом у турски дефтер џизје — 10 махала / 142 дома и 9 јеврејских кућа; такође напомена о старим именима које опстају.

Остале бројке из краја XV и XVI века (38 махала и 887 кућа; ковница, број мајстора; џамија и хамам; 6 јеврејских кућа) унете су из турских извора и научних радова о Новом Брду.