Поводом празника Светог Александра Невског, данас се подсећамо дубоких веза између српског и руског народа, које су темељене на заједничкој православној вери и херојском страдању. Једна од најзначајнијих реликвија која симболизује ову везу је Косовски крст, за који се верује да га је на грудима носио кнез Лазар током Косовске битке.
У српској и руској историји постоје духовни горостаси чија се посвећеност Царству небеском преплиће у служби Богу и роду.
Кроз историју, православни словенски владари, вођени вером у Христа, бранили су свој народ и земљу од најезде варвара. Њихова имена су уписана у златну књигу вечности, а међу њима посебно се истичу кнез Лазар Српски и кнез Александар Невски. Обојица су били посвећени ратници-мученици који су се определили за највећу жртву – овоземаљски живот – у борби за „Крст часни и слободу златну“. Њихов пример наставља да инспирише генерације Словена до данашњих дана.
Прича о изгубљеној и пронађеној светињи
Косовска битка из 1389. године, у којој је кнез Лазар Хребељановић мученички страдао, оставила је дубок траг у српској историји. Предање каже да је кнез, у тренутку погибије, на грудима носио дрвени крст.
Стотинама година касније, крајем 19. века, током турског ропства, сазнало се да се ова драгоцена реликвија налази у поседу једне албанске породице на Косову. Према изворима, ова породица је била српског порекла која је, примивши ислам, постала албанска, али је тајно и брижно чувала крст као светињу.
Вест о проналаску крста мученика кнеза Лазара пронела се читавом Србијом. Многи Срби су пожелели да купе ту светињу. Међутим, свесни истинске вредности крста, Албанци су затражили баснословну своту. Толики износ је могла да плати само једна благочестива Београђанка.
Године 1896. велика српска добротворка, Драгиња Петровић, супруга пуковника Станојла Петровића, сазнала је за постојање крста. Вођена дубоком љубављу према Русији, одлучила је да га откупи и поклони руском цару Николају II. За баснословну суму новца, крст је откупљен и донет у Београд, где су спретни јувелири израдили оков за њега и уметнички опточили сребром и златом.
Од Београда до руског двора
На дан Светих цара Константина и царице Јелене, 21. маја 1896. године, Косовски крст је свечано освећен у Саборној цркви у Београду, уз присуство митрополита Михаила. Тај крст као власништво госпође Петровић извесно време био је изложен у Саборној цркви верном народу на поклоњење, где га је свако могао целивати. Међутим, ма колико то чудно изгледало, госпођа Петровић није намеравала да ту изузетно велику светињу задржи у Србији. Одлучила је да косовски крст кнеза Лазара, уз дирљиво писмо, подари руском цару Његовом Императорском Величанству Цару Николају Другом на дан његовог ступања на престо.
У писму је истакла дубоку оданост и љубав српског народа према Русији и цару, наглашавајући да је крст симбол српског мучеништва за православну веру. Цар Николај II је прихватио поклон са великом захвалношћу, а као знак пажње, Драгињи Петровић је послао свој портрет са личним потписом.
Заједничко страдање и вечно сећање
Историја је показала да су се судбине српског кнеза Лазара и руског цара Николаја II, обојице мученика, дубоко преплеле. Као што је кнез Лазар принео највећу жртву за веру и народ, тако је и последњи руски цар, Николај II, жртвовао своју породицу и живот, остајући веран вери до краја. Његов чин, када је током Првог светског рата запретио да ће Русија иступити из савезништва ако савезници не помогну Србији, спасио је српску војску и народ од сигурне пропасти.
Косовски крст данас није само реликвија, већ симбол неуништиве духовне везе између два народа, подсетник на херојство, жртву и заједничко страдање за веру и слободу.
Саставио:
Срећко М. Мартиновић
smArt⁰⁹|²⁵
Нема коментара:
Постави коментар