Те јануарске вечери, дан пре Богојављења, снег је прекрио улице Гњилана, али ни хладноћа ни ситна мећава нису омеле грађане да се окупе у сали хотела „Брегалница“, где је у свечаној атмосфери одржан избор за Мис Гњилана. Била је то ноћ када је варош оживела у ритму музике, смеха и шуштања свилених хаљина. У ваздуху се мешао мирис лосионâ, парфема и тек упаљених цигарета, док су госпође и госпођице, у најлепшим тоалетама, стрпљиво заузимале места поред својих пратиоца. Гњилански спортски клуб, под окриљем престижног листа Време, организовао је догађај као део избора за Мис Југославије 1932. године.
Сала хотела била је препуна – ниједна столица није остала празна. Многи су стајали уз зидове, не желећи да пропусте прилику да буду сведоци тренутка када се бира најлепша међу лепотицама вароши. Посетиоци су на улазу добијали гласачке купоне, оверене печатом приређивача, и на тај начин учествовали у првој рунди избора. Никада дотад публика није имала тако значајну улогу у оваквом догађају – глас народа је одредио које ће се даме наћи у ужем избору.
Међу бројним девојкама које су те вечери шетале под светлима лустера, у круг финалисткиња ушле су: Душица Менковић, Добрила Васић, Стана Трумпић и Живка Лазић. Свака од њих је донела свој шарм – једна топли осмех, друга отменост покрета, трећа самопоуздање, а четврта тишину која говори више од речи.
Жири, састављен од истакнутих личности Гњилана – апотекарке Лепосаве Денић, адвоката Богдана Тодоровића, судије Јована Глигоријевића, сликара Стојадина Трајића, полицијског писара Миодрага Јовановића, благајника пореске управе Стојадина Цветановића и новинара Владе Николића – повукао се у засебну просторију. Већање је трајало, јер одлука није била лака. Гласови публике су једно говорили, али је стручни поглед тражио нешто више: склад држања, израз лица, начин на који нечије присуство испуњава простор.
И када се жири вратио, у сали је на трен завладала тишина. А онда – аплауз. За најлепшу девојку Гњилана проглашена је г-ца Душица Менковић, студенткиња права и кћер бившег обласног посланика. Њена појава, једноставна али сигурна, одушевила је све присутне. Док је излазила на бину, нежно се смејући и благо наклањајући публици, један старији господин је шапнуо: „Ето, тако изгледа права дама.“
∞ ∞ ∞
За #человек приредио smArt⁰⁴|²⁵
[Према новинском чланку из дневних новина ВРЕМЕ 18.1.1932.]
___
Нема коментара:
Постави коментар