16 јул 2025

Српски поклоници на Царским данима у Русији (2012)



Пут покајања и братске љубави: Српски поклоници на Царским данима у Русији (2012)

Током јула месеца 2012. године, по благослову владике Артемија, организовано је једно посебно поклоничко путовање - пут ка истини, покајању и братској љубави. Група српских ходочасника, са Косова и Метохије, централне Србије и расејања, упутила се у Русију да би учествовала у прослави „Царски Дани“ у Јекатеринбургу, и обишла места страдања Свете Царске породице Романових.

Путовање је трајало од 14. до 28. јула 2012. године, и било је испуњено молитвом, подвигом и дубоким утисцима. Из Београда смо најпре стигли авионом до Москве, а затим наставили локалним возом ка Сергијевом Посаду - Свето-Тројицкој Лаври, срцу духовне Русије. После тога, у поноћ, укрцали смо се на воз за Владивосток, транссибирском магистралом. Ту смо, на путу ка Јекатеринбургу, провели две ноћи и један дан у вагону путничке класе, што је само по себи подвиг и... авантура.

Царски дани и свенародни Крсни ход

У Јекатеринбург смо стигли рано ујутру. Већ следеће ноћи, између 16. и 17. јула 2012, окупили смо се на поноћној светој Литургији у Храму на крви, где је последњи руски цар Николај II убијен заједно са својом породицом. По окончању службе, кренули смо и старо и младо, жене са децом у колицима, монаштво, свештенство,  владике, сви у Крсни ход - велику литију ка Гањиној Јами, месту где су тела мученика првобитно била бачена у јаму.

Ход од скоро 30 километара у мраку руске ноћи, са свећама у рукама и молитвом на уснама - „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас грешне!“ - представљао је најдубљи израз срца: покајање за грех братоубиства и цареубиства, али и сведочење љубави српског народа према страдалној руској браћи. Те године, први пут, у литији су учествовали и Срби.

Наслов на једном руском порталу тих дана пренео је:

Потресло нас је певање српских поклоника... Потреба душе. Потреба срца. Послушајте њихову песму и сами ћете схватити. Без превода.“
линк на извор

Такође, Телевизија „Сојуз“ је те године објавила и посебан прилог о нашем присуству и учешћу у литији.

Молитвени тон и братска топлина

Цео наш пут је био испуњен дубоком духовношћу - сусрети са руским монасима, свештеницима и верницима били су срдачни и дирљиви. Иако смо дошли из мале, страдалне и сиромашне земље, Руси су нас дочекали као браћу. Потпуно непознати људи су нам прилазили са плачом и молили за опроштај што нам "старији" брат није помогао током НАТО агресије 1999.године. Сваки манастир у коме смо свратили на путу назад ка Москви био је као уточиште душе.

Али међу тим тренуцима постоје и они - људски, животни, неочекивани – који остају упамћени на посебан начин.

Злаја собака — анегдота за памћење

На једном од успутних одмора, негде између Нижњег Новгорода и Москве, у ширем округу Подмосковља, зауставили смо се да мало предахнемо. Док су се многи освежавали или ишли до тоалета, ја сам одлутао мало даље, посматрајући неку оронулу зграду у близини - можда стару шупу или напуптену кућицу.

И одједном - из жбуна, појавио се огроман пас. Уследио је напад. Или бар је тако изгледало. Пас је јурнуо према мени, а ја сам - у паници, без да погледам - кренуо да трчим свом снагом, мислећи да је звер величине повећег телeта. Тражио сам спас, бежао ка заузетом тоалету, најближој згради, ка људима, ка било каквом склоништу.

А онда - громогласан смех. Сви су ме гледали и смејали се. Показивали прстом. Испоставило се да је пас био на ланцу на којем је стајао упозоравајући натпис „Злая собака“ (Опасан пас). Није могао да се приближи више од неколико корака. Сви су то видели, осим мене.

Протекло је неко време и онда сам од сестре Мире из наше групе, добио на поклон симпатичан подарок, привезак на коме је писало „Злая собака“. Тај мали сувенир је остао као симбол веселе стране путовања - и духовног пута, и људских слабости, и радости коју делимо кад се смејемо једни другима у љубави.

Уместо епилога

Царски дани у Русији 2012. године остаће у нашем сећању као време благодати, молитве, братства и покајања. А анегдота са „Злајом собаком“ само је један од светлих и смешних детаља тог великог пута. Друге ћемо, ако Бог да, испричати неком другом приликом.

smart ⁰⁷|²⁵

Нема коментара:

Постави коментар

Приштина 1999: Алгоритам за чекање зоре

Свет после 1999. године значајно је напредовао у начинима да оправдава своје жеље неком сувише окретном моралношћу, која се, у сваком тренут...