Сунчев плес од Пола до Екватора и даље... ☀️
Без обзира где се налазимо није спорно да је данас 21. јун. Али сад, замислите да стојимо на самом Северном полу и поглед нам се пружа на бескрајни, бели пејзаж окупан необичним сјајем. Сунце је ту, високо изнад хоризонта, али некако другачије - као да никада неће заћи. Заиста, на Северном полу, на дан летњег солстиција, Сунце остаје на небу пуна 24 сата! То је феномен подневног сунца, где дан једноставно никад не престаје.
Крећемо полако на југ. Док прелазимо Арктички круг, Сунце и даље не силази испод хоризонта. Дневна светлост је свеприсутна, али приметили бисмо суптилну промену - Сунце се у подне подиже све више на небу. Ледени пејзаж полако уступа место тундри, а затим и густим шумама.
Путујући даље, све јужније, ка умереним пределима (као што је наша Србија), приметили бисмо да се ноћ ипак појављује. Дан је и даље изузетно дуг, скоро 15 сати и 40 минута, али коначно можемо видети и залазак Сунца, а затим и излазак. То је наш најдужи дан у години, дан када највише уживамо у сунцу и топлини.
Наше путовање се завршава на екватору. Овде нас дочекује бујна вегетација и осећај константне топлоте. Али, највећа промена је у трајању дана и ноћи. За разлику од Пола где је дан вечан, или Новог Брда где је екстра дуг, на екватору је све у савршеном балансу. Дан и ноћ трају по 12 сати, сваки дан у години. Сунце се у подне налази скоро директно изнад наших глава, али равнотежа светлости и таме је непроменљива.
Док ми на северној хемисфери славимо најдужи дан, на јужној хемисфери је управо почела зима и ово је њихов најкраћи дан у години. Ако бисмо одатле наставили ка Јужном полу, дошли бисмо до подручја где влада непрекидни 24-часовни мрак на данашњи дан.
Свет планета: Нагиби, дани и године
Зашто се све ово дешава? Зато што је Земљина оса нагнута за око 23.5⁰ у односу на њену орбиту око Сунца. И, што је најважније, тај нагиб је сталан у свемиру, увек показујући у истом правцу (отприлике у правцу Севњрњаче). Док Земља кружи око Сунца, тај исти нагиб чини да Сунчеви зраци падају под различитим угловима на различите делове планете, стварајући годишња доба. Кад Земља не би имала тај нагиб, не би било годишњих доба, а дан и ноћ би свуда трајали по 12 сати!
Нисмо једини нагнути! Све планете у нашем Сунчевом систему имају неки нагиб осе, мада су неке, попут Меркура, скоро усправне (0.03⁰), а друге, попут Урана, леже готово на боку (97.77⁰).
Али ево једне праве астрономске чудноватости: наша "комшиница" Венера не само да се ротира ретроградно (у супротном смеру од већине планета), већ јој један дан траје дуже од њене године! Да, добро сам написао - Венери је потребно око 243 Земљина дана да се окрене око своје осе, док Сунце обиђе за само 225 Земљиних дана.
И када причамо о дужини дана, у нашем (Сунчевом) систему најбрже се окреће Јупитер, чији дан траје само око 10 Земаљских сати, док најдужи соларни дан има управо Венера, са око 117 Земљиних дана (Сунце излази, зађе и поново излази након 117 дана).
Надам се да смо заједно уживали у овом космичком путовању и откривању тајни нашег Сунчевог система!
Срећно ново лето!
Коментари
Постави коментар