Свети и Велики Четвртак – Беседа по Светом Николају Жичком

 

Свети и Велики Четвртак – Беседа по Светом Николају Жичком

Данас је дан када је Христос Господ поставио Трпезу која се никада не диже. Црква на овај Свети и Велики Четвртак празнује четири величанствена и потресна догађаја: Свештено прање ногу ученицима, Тајну вечеру и установљење Свете Евхаристије, Натприродну молитву Христову у Гетсиманији, као и Јудино издајство за тридесет сребрника.

Од те вечери у горњој соби Јерусалима па до данас, више од две хиљаде година, та Трпеза љубави и спасења остаје међу нама, непрестано доступна онима који желе да се њом нахране...

Данас је дан када је Христос Господ поставио Трпезу која се никада не диже. Од те вечери у горњој соби Јерусалима па до данас, више од две хиљаде година, та Трпеза љубави и спасења остаје међу нама, непрестано доступна онима који желе да се њом нахране.

У Рају је постојало Дрво живота, али га Адам и Ева нису окусили. Када су згрешили, Бог им је забранио приступ томе дрвету да не би, као грешници, вечно живели. То Дрво било је праслика Христа. А на Велики Четвртак, сам Христос ставља на Трпезу Своје Тело и Крв – ново и вечно јело, недоступно до тада било коме човеку.

Кроз Старозаветну историју, израиљски народ је у пустињи питао: „Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?“ И Бог је, разгневљен невером, заиста зготовио – препелицама и маном нахранио их је. Али они и даље нису осетили Његову љубав.

А када је Христос дошао, као Хлеб живота, и најавио да ће дати Своје Тело за живот света, из истог народа добио је подсмех: „Како може овај дати тело своје да једемо?“ На то је Он одговорио: „Ако не једете тела Сина човечијега и не пијете крви Његове, нећете имати живота у себи.“

Како је то могуће? Тако како Бог све може. Као што је у пустињи дао ману и месо, тако у пустињи греха и смрти даје Своје Тело и Крв као вечну храну. Све што је Христос чинио – чинио је из љубави. А љубав је суштина ове Трпезе.

Као што мајка доји дете својом крвљу кроз млеко – дајући му не само храну, него и душу, и љубав – тако и Христос храни људе Својим Телом и Крвљу. Љубав се преноси кроз крв, душа се даје кроз љубав. Зато дете најбоље расте на млеку своје мајке, јер не прима само храну него и љубав.

Слично је и са браћом, везаном истом крвљу – и са лекарима, који преливају крв из једног човека у другог. Али најбоља крв је крв дата из љубави, а не по сили или за новац. Тако је Христос, као најздравији Брат, дао Своју крв нама – болеснима и изгубљенима – да нас исцели.

И чак и савремени учени људи могу донекле разумети ову Тајну. Као што су они успели да претворе млеко у прах, ваздух у течност, тако се на Господњој Трпези хлеб и вино на видљив начин не мењају, али по суштини постају Тело и Крв Христова.

Јер, ако наш стомак може претворити хлеб у крв – како онда Створитељ стомака не би могао хлеб и вино учинити Својим Телом и Крвљу? Када је Христос рекао: „Ово је Тело Моје… Ово је Крв Моја“, то се и догодило. А тако се дешава и данас на свакој Литургији, по дејству Духа Светога.

Све што Бог твори – чудесно је. Али љубав Његова је чудеснија од свега. Он, као најнежнија мајка, приноси Своје груди да нахрани Своје гладно човечанство. Он, као најздравији брат, прелива Своју крв у болесну браћу. И већ двадесет векова то чини – и не одустаје.

И чиниће то све до краја света – јер Његова Трпеза љубави је вечна, неиспразна и недодирљива. Она остаје постављена за све који желе да приме живот у Њему.

Амин.