У данима када је Србија живела под сенком Отоманске империје, у манастиру Грачаница, пре 486 година, постављени су темељи српског штампарства. Овог месеца обележава се 486 година од оснивања прве српске штампарије у овом манастиру, која је оставила неизбрисив траг у културној историји.
Година 1539. била је прекретница. У то доба, Ново Брдо, значајан рударски и трговачки центар, био је међу најважнијим градовима средњовековне Србије. Био је град у коме су се сусретали трговци из далеког Истока и Запада, и у коме су се ковале велике количине сребра и олова. У таквом окружењу, црква и духовност били су подједнако важни као и рударство.
Митрополит новобрдски Никанор, који је стајао на челу црквеног живота у том подручју, био је много више од духовног вође. Он је схватио да писана реч има моћ да обликује народ и одржи га у временима изазова. Са визијом која је превазилазила његово време, митрополит Никанор је основао штампарију у Грачаници и штампао прву српску књигу – „Октоих петогласник“, збирку црквених песама. Његов „Предговор“ овој књизи сведочи о његовом дубоком разумевању значаја штампарства за опстанак духовног и културног живота српског народа.
Поред митрополита Никанора, важну улогу у овом подухвату имао је и раб Димитрије, вешти мајстор који је резао слова у дрвету. О Димитрију знамо мало, али његов рад говори за њега. Свака слова која су изашла из његове руке била су дело истинског уметника. Његов посао није био само технички, већ је представљао повезивање духовног света и материјалне уметности.
У времену Никанорове управе, манастир Грачаница био је дом не само штампарије, већ и велике библиотеке препуне рукописних књига. Никанор је својом мудрошћу и посвећеношћу успео да сачува и прошири духовно богатство свог народа. Библиотека је била место где се духовност и култура спајала с технологијом тог доба – штампањем књига.
Један од најлепших примера уметности тог доба јесте илустрација манастира Грачаница, која се налази у „Октоиху петогласнику“. На њој се види манастир са високим кулама које доминирају пејзажом, што указује да је манастир у то време претрпео промене и реконструкције. Овај призор не само да представља изузетан графички рад, већ и важан историјски документ о изгледу манастира у XVI веку.
Иако су векови прошли, прича о новобрдском митрополиту Никанору, рабу Димитрију и њиховом штампарском подухвату остаје живо сведочанство о снази вере и културе. Њихова дела, утемељена у тешким временима, настављају да нас уче о важности духовности и знања.
За #человек обрадио и приредио
Срећко М. Мартиновић smArt⁰²|²⁵
[Према новинском чланку из Борбе Т. Мићковића из 1959.г. "Српска штампарија из Грачанице слави 420 година постојања"]
Нема коментара:
Постави коментар