Истражујући "књиге староставне" открио сам да се у предањима помиње како је један велики православни подвижник могао бити рођен у нашем Новом Брду? Историчари о томе немају јединствен став, али сама могућност да је Свети Никодим, познати као Тисмански, потекао са ових простора, буди радозналост и понос. У недостатку поузданих докумената остаје нам отворен простор за имагинацију и даље истраживање – а то је често најлепши позив да се дубље загледамо у сопствену баштину.
Ко је био Свети Никодим: Корени и порекло – Прилеп или Прилепац?
Свети Никодим († 1406) припада најзначајнијим духовним личностима XIV века. Био је блиско повезан са светородном лозом Немањића и сродником кнеза Лазара, а школован у духу византијског монаштва. Његов живот обележиле су дуге духовне потраге и велики подухвати у монашком свету. У житијима и предањима о Никодиму налазимо занимљиве недоумице. Наиме, негде се као његово место рођења наводи Прилеп у Македонији, али се у другим изворима говори о Прилепцу, предграђу Новог Брда. Управо овај други податак чини причу још ближом и значајнијом за наш крај.
Претпоставка његовог порекла и рођења у Прилепцу, крај Новог Брда, упућује на чињеницу да је делио исто завичајно тле са кнезом Лазаром. То значи да су из једног малог места на самом истоку Косова и Метохије поникле две личности које ће дубоко обележити духовну и историјску судбину српског народа. Прилепац (данас село Прилепница у његовој близини) тако постаје више од географског појма – постаје симбол корена из којих су изникли и државност и духовност.
Светогорски монах Никодим описан је као „частан и освећен муж, силан у књигама, још силнији у мудрости и речима и одговорима“. У историји је остао упамћен као просветитељ, подвижник, исихаст, дипломата и градитељ манастира на обе дунавске обале. Пореклом је, по мајци, рођак кнеза Лазара, док му је отац био Грк из Костура (Касторија у данашњој Грчкој). Тај податак нас враћа на занимљиву слику средњовековног Новог Брда – места где су се укрштали народи, језици и културе.
Савременици га везују за исихазам – духовни правац који је наглашавао тишину, молитву срца и унутрашњи мир као пут ка Богу. У младости се Никодим замонашио на Светој Гори, где је примио учење исихаста – молитвеног тиховања, који је потекао од Симеона Новог Богослова у XI веку, а развили га Григорије Синаит и Григорије Палама. Та духовна школа оставила је дубок печат на његов живот и дело, и кроз њега се вратила у наше крајеве, уносећи нову снагу у православље.
Своју мисију Никодим је остварио оснивањем и обновом бројних манастира у области данашње Румуније. Најпознатији је манастир Тисмана, који је постао духовно и културно средиште тог краја. Његов рад није био само монашки – он је ктитор, преписивач књига, духовни вођа и чувар вере у доба великих искушења. Православље у тим крајевима било је изложено притисцима, како са стране католичких мисија под угарском влашћу, тако и од нарастајуће моћи Османлија. Никодимова делатност била је одговор на тај изазов: манастири су постали оазе вере, писмености и духовног јединства.
Да бисмо разумели Никодимово наслеђе, морамо се осврнути на исихазам. Овај духовни правац учио је да човек може кроз унутрашњу молитву и тиховање ступити у заједништво са Богом. За монаха, то је био пут одрицања и усредсређености на духовно. За народ, то је значило да у манастирима може наћи мир, наду и духовно уточиште. Исихазам је оставио трајан утицај на православље, а преко Никодима и на културни простор српског и румунског народа.
Свети Никодим није био само монах који је подизао манастире. Он је био мост између народа, између Срба и Румуна, између земаљског и небеског. Његово дело је сведочанство да вера може бити заједнички именитељ и онда када државе и границе деле људе. За нас данас, он је позив на трагање: да ли смо заборавили своје духовне корене, и где бисмо могли да пронађемо свој унутрашњи мир у свету који је све бучнији?
Ново Брдо и његово издвојено утврђење Прилепац и даље стоје као неми сведоци историје. Можда је баш у његовим уличицама, међу звуком чекића рударских ковача и звоном цркве, некада корачао младић који ће постати Свети Никодим. Ако знамо да је ту поникао и Свети кнез Лазар, онда је реч о једном од најзначајнијих духовних и историјских простора Србије.
Иако се извори разилазе око места његовог рођења – од Прилепа, преко Македоније, до Новог Брда – сви су сагласни да је Никодим оставио дубок траг у православљу Балкана. Историја нам можда не даје коначне одговоре, али зато нам оставља питања која нас позивају да истражујемо, памтимо и верујемо. А можда је управо у том трагању највећа вредност наслеђа које носимо.
Нема коментара:
Постави коментар