Песма открива занимљиву мешавину елемената и тумачења. Случај ове песме је типичан пример испреплетених културних и историјских веза на Балкану.
Порекло и контекст
Песма "Турчин и девојка", налази се у збирци "Зборник 1861" браће Миладинов, Димитра и Константина, која је објављена у Загребу. Ова збирка је један од најзначајнијих докумената за проучавање фолклора са подручја Македоније и других делова Балкана.
Браћа Миладинов су били бугарски културни прегаоци из Струге (данашња Северна Македонија), који су прикупљали народне песме и приче. Њихова збирка је имала огроман значај за бугарски национални препород, али је истовремено коришћена и као аргумент за македонски национални идентитет. Управо ту лежи главни разлог спора између Бугарске и Северне Македоније око порекла фолклора, укључујући и ову песму.
Песма је написана на дијалекту који је близак централним и западним дијалектима данашње македонске и бугарске територије. Има доста архаизама и речи које су данас ређе у употреби, али се јасно види сродност са јужнословенским језицима. Фонетика, лексика и морфологија показују карактеристике прелазне зоне између српског, бугарског и македонског језика.
Специфичне речи као што су "врзана" (везана), "фати" (ухвати), "јаганца" (јагањца), "побратими" (побратими) и "в гора" (у шуми) су заједничке или сличне у свим овим језицима, што додатно компликује одређивање "чисте" националне припадности.
Ново Брдо је најважнији географски маркер у песми. Средњовековни српски град на Косову и Метохији који је био познат по рудницима сребра и злата и био је једно од најважнијих средишта српске државе. Његово помињање у песми из збирке која се сматра бугарском или македонском је кључно. То указује да се песма ширила и мигрирала из свог изворног подручја. Народне песме често путују, преносе се усмено, а људи их адаптирају свом дијалекту, али задржавају кључне елементе, попут имена места.
Шар-планина је још један важан географски маркер. Налази се на граници данашње Северне Македоније, Албаније и Србије - Косова и Метохије. Помињање Шар планине и Новог Брда у истој песми сугерише да је радња смештена у региону који обухвата Косово и Метохију, северну Македонију и делове јужне Србије, што је подручје са историјски богатим српским утицајем.
Ко год има осећај да су догађаји на Балкану испреплетени је апсолутно тачан. Ова песма је одличан пример за то. Иако је објављена у збирци која је имала велики утицај на бугарски и македонски национални идентитет, садржи јасне српске географске маркере.
Народне песме, посебно оне које се баве хајдуцима ("арамиа"), често говоре о отпору османској власти, што је универзална тема за све балканске народе. Ликови и места се често преносе и адаптирају, тако да је једна те иста песма могла да се пева у различитим регионима са мањим варијацијама.
То не значи да је песма "бугарска" или "македонска" или "српска" у модерном смислу. Она је део заједничког јужнословенског културног наслеђа, које је током 19. и 20. века, услед формирања националних држава, почело да се присваја и дели.
Можемо закључити да је песма вероватно настала на подручју са јаким српским историјским утицајем, али је њена распрострањеност и адаптација од стране других народа чине делом шире балканске фолклорне традиције.
× ~~~~~ × ~~~~~ × ~~~~~ ×
Турчин девојка врзана носит
От Ново брдо за бело грло,
За бело грло со бела риза;
Девојка му се милно молеше:
„Пушти ме мене, Турчине море,
Пушти ме мене, фати татка ми;
Он је татко ми баш арамиа
Баш арамиа по Шар планина.
Татко ми крадит руди јаганца,
Та ми и колит на Кара-камен,
Та ми и печит на К'пинчица,
Та си и викат свој побратими,
Та си и јадит в гора зелена.”
---
Б'лгарскиве песни
ЗБОРНИК 1861 - Миладиновци
Штампа: Загреб 1861
× ~~~~~ × ~~~~~ × ~~~~~ ×
Песма, наравно, има и дубљу поруку и симболичко значење, које је типично за народну поезију. Иако делује као једноставна прича, она крије неколико слојева значења.
Сукоб два света
На првом нивоу, песма описује сукоб између турског освајача и локалног становништва. Турчин овде није само конкретна особа, већ симбол османске власти и угњетавања. Његово деловање – везивање и ношење девојке – представља присилу и насиље које је османска империја спроводила над хришћанским становништвом.
Девојка је, с друге стране, симбол невиности и чистоте народа. Њено бело грло и бела риза додатно наглашавају њену честитост. Њена молба "Пушти ме мене, Турчине море, Пушти ме мене, фати татка ми" није само очајнички потез, већ и израз лукавства и пожртвовања. Она покушава да спаси себе тако што ће преусмерити пажњу на свог оца.
Хајдук као народни херој
Кључни елемент песме је опис оца. Он је арамија, односно хајдук. У народној епској традицији, хајдуци нису обични разбојници. Они су народни заштитници, бунтовници који се супротстављају османској власти. Њихово деловање - "крадит руди јаганца" (краде јагањце од богатих, често турских велможа) - није злочин у народном схватању, већ чин освете и отпора.
Отац-хајдук се крије "по Шар планина", месту које је идеално за отпорнике. Његово дељење пленa са "свој побратими" и заједничко једење "в гора зелена" приказује хајдучку дружину као заједницу братства и солидарности. Ово је слика слободе, супротстављена турском ропству.
Порука и (скривено) значење
Главна порука песме је, да иако је народ потлачен и изложен насиљу, постоји скривени отпор. Слобода се не налази у градовима, већ у планинама, у шумама, где хајдуци делују и припремају се за освету.
Скривено значење лежи у томе да народна песма даје наду. Девојка, мада у невољи, зна да њен отац није далеко. Он је тамо, у планини, снажан и спреман да одбрани своје. Ово је симболична порука да борба против освајача није завршена, већ се наставља.
Песма користи слике које су блиске народу (јагањци, планина, побратимство) како би пренела снажну идеолошку поруку о отпору, слободи и националном поносу. То је разлог зашто је ова песма, као и многе друге, била толико важна у доба националних препорода – она није само прича, већ поука и позив на отпор.
Саставио:
Срећко М. Мартиновић
smArt⁰⁹|²⁵
Нема коментара:
Постави коментар